Vlastimir Vlasta Velisavljević bio je jedan od najomiljenijih i najdugovečnijih glumaca na našim prostorima. Nažalost, preminuo je pre pet godina usled epidemije korone, što je sprečilo da proslavi svoj stoti rođendan 28. jula 2026. godine. Njegov život bio je pun izazova i umetničkih dostignuća, a sećanje na njega ostaje snažno među njegovim obožavaocima.
Rođen 1926. godine, Vlasta je prve glumačke korake napravio 1938. godine u pozorištu koje je osnovala Gita Predić, ćerka Branislava Nušića. Tokom svoje bogate karijere, odigrao je više od 350 uloga u pozorištu, na filmu i televiziji. Studirao je na prvoj klasi glume na Akademiji za pozorišnu umetnost, gde je nastavio da razvija svoj talenat. Njegova uloga u komediji „Buba u uhu“ ostala je zapamćena, jer je na scenu izašao više od 1.600 puta. Njegova svestranost bila je očigledna, jer je igrao u različitim verzijama „Hamleta“, često se šaleći da je igrao sve osim samog Hamleta, Gertrude i Ofelije.
Osim glume, Vlasta je bio strastveni pecaroš i uživao je u životu punim plućima. Njegova ljubav prema pozorištu počela je još u detinjstvu, gde je igrao uloge u dečjim pozorištima, a kasnije je sa svojom karijerom osvojio srca mnogih gledalaca.
Tokom Drugog svetskog rata, uhvaćen je i odveden u nacistički logor Dortmund Herde, ali mu je sreća bila naklonjena jer je bio mlad i zdrav, pa je umesto u gasnu komoru, postao radna snaga u fabrici. Njegov majstor u fabrici, iako Nemac, pokazao je humanost i delio je hranu sa njim, što je Vlasti ostavilo snažan utisak. Ove teške godine su oblikovale njegov karakter, ali on ih je uvek posmatrao sa humorom i optimizmom.
Nakon rata, Vlasta se susreo sa dodatnim izazovima. Tokom 1948. godine, bio je deo skupine zatvorenika na Goli otok, gde je preživeo teške trenutke. Njegova supruga tada se odrekla njega pod pritiskom vlasti, što ga je duboko povredilo. Ipak, Vlasta je nastavio da se bori za svoje mesto u društvu i umetnosti.
Posle rata, njegova karijera je cvetala. Igrao je u raznim pozorištima, a njegova uloga u „Gospođama ministarkama“ ostala je jedna od najzapamćenijih. O njegovom prijateljstvu sa koleginicom Bosiljkom Boci, koja mu je pružila podršku u teškim trenucima, često se govorilo.
Tokom svog života, Vlasta je svedočio brojnim istorijskim događajima, uključujući bombardovanja Beograda. Njegove uspomene na te teške trenutke ostavile su snažan utisak na njega, ali je i u tim situacijama nalazio snagu da se smeje i preživi. Kroz svoje priče, on je često naglašavao važnost radosti i humora, čak i u najtežim okolnostima.
Vlastimir Velisavljević bio je više od običnog glumca; bio je simbol snage, otpornosti i ljubavi prema umetnosti. Njegova sposobnost da pronađe sreću čak i u teškim vremenima inspirisala je mnoge. Njegov duh i talenat će zauvek ostati urezani u sećanjima svih koji su ga poznavali ili gledali njegove nastupe. Iako je fizički napustio ovaj svet, njegovo nasledstvo živuće je kroz njegov rad i uticaj na generacije glumaca koje su došle posle njega.
Uvek će biti zapamćen kao čovek koji je voleo život i umetnost, a njegovu borbu i dostignuća nikada nećemo zaboraviti. Vlastimir Vlasta Velisavljević ostaje neizbrisiv deo naše kulturne baštine.
