U poslednje vreme, upotreba četbotova s veštačkom inteligencijom, kao što su ChatGPT i Copilot, postala je sve prisutnija u različitim oblastima, uključujući novinarstvo. Međutim, nedavna studija koja je obuhvatila 22 međunarodna javna emitera pokazala je da ovi alati često iskrivljuju vesti i imaju poteškoća u razlikovanju činjenica od mišljenja. Ova situacija postavlja ozbiljna pitanja o pouzdanosti informacija koje pružaju AI sistemi.
U istraživanju su analizirane različite vrste sadržaja koje generišu četbotovi, uključujući vesti, analize i komentare. Rezultati su pokazali da AI često generiše netačne ili pristrasne informacije, a takođe je primećeno da se u mnogim slučajevima ne može razlikovati između objektivnih izveštaja i subjektivnih stavova. Ova pojava može imati ozbiljne posledice po društvo, jer javnost može biti zavedena netačnim informacijama.
Jedan od ključnih zaključaka studije je da AI sistemi često nemaju sposobnost da razumeju kontekst u kojem se informacije predstavljaju. Na primer, kada se govori o kompleksnim pitanjima kao što su politička dešavanja ili društvene krize, AI može lako da pogreši u interpretaciji podataka, što može dovesti do širenja dezinformacija. Ovakve greške mogu dodatno pogoršati javnu percepciju i doprineti polarizaciji mišljenja.
Osim toga, istraživanje je ukazalo na to da, iako su četbotovi sposobni da generišu sadržaj koji zvuči uverljivo, to ne znači da su informacije tačne. Često se dešava da AI sistemi preuzimaju informacije iz različitih izvora, ne prepoznajući njihove potencijalne nedostatke ili pristrasnosti. Ovo može dovesti do situacija u kojima se šire lažne vesti, a korisnici nisu svesni da su izloženi manipulativnom sadržaju.
Jedan od razloga zašto AI ne uspeva da pravilno razdvoji činjenice od mišljenja je nedostatak emocionalne inteligencije i sposobnosti kritičkog razmišljanja. Četbotovi ne mogu da razumeju nijanse ljudske komunikacije, kao što su ironija, sarkazam ili kontekstualne reference. Ove osobine su ključne za razumevanje i interpretaciju informacija, a njihov nedostatak može rezultirati netačnim zaključcima.
Uprkos ovim izazovima, koristi od veštačke inteligencije u novinarstvu i komunikacijama ne mogu se zanemariti. AI može pomoći u analizi velikih količina podataka brže nego što to ljudi mogu, a takođe može automatizovati određene procese, čime se oslobađa vreme novinarima da se fokusiraju na dublje analize i istraživanja. Međutim, važno je pristupiti upotrebi ovih alata sa oprezom i kritičkim okom.
U cilju smanjenja rizika od širenja dezinformacija, neophodno je razviti etičke smernice i standarde za korišćenje AI u novinarstvu. Javni emiteri i novinari treba da budu svesni ograničenja ovih alata i da ih koriste kao dopunu, a ne zamenu za ljudski rad. Takođe, edukacija korisnika o tome kako da prepoznaju pouzdane izvore informacija postaje sve važnija u ovoj eri digitalnog informisanja.
Na kraju, iako veštačka inteligencija može doneti mnoge prednosti, važno je imati u vidu njene nedostatke i izazove. Kako se tehnologija razvija, važno je nastaviti s istraživanjem i analizom uticaja AI na društvo i komunikaciju. U budućnosti, cilj bi trebao biti stvaranje sistema koji kombinuju snagu tehnologije s ljudskom sposobnošću kritičkog razmišljanja i etičkog rasuđivanja, kako bi se osiguralo da informacije ostanu tačne, relevantne i korisne za sve.
