Roditelji koji koriste alat za nadzor na Instagramu uskoro će početi da dobijaju obaveštenja ukoliko njihova deca pretražuju sadržaje povezane sa samoubistvom ili samopovređivanjem. Ova nova mera kompanije Meta stupa na snagu u Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji, Velikoj Britaniji i Kanadi, a planira se i implementacija u drugim zemljama. U kompaniji ističu da cilj nije kontrola svakog klika, već da se roditeljima pruži upozorenje o potencijalno opasnom ponašanju njihove dece.
Prema rečima stručnjaka za društvene medije, Nikole Jagodića, ovakav sistem nadzora možda nije realan za primenu u Srbiji. On naglašava da su mnogi alati već dostupni, ali se ne koriste u dovoljnoj meri. „Ovo je svakako korisno, ali kako će to funkcionisati na manjim tržištima kao što je Srbija, ostaje da se vidi,“ rekao je Jagodić. On smatra da je ključna stvar u zaštiti dece otvorena komunikacija između roditelja i dece, a ne samo tehnološka rešenja.
Jedan od značajnih problema je u tome što mladi često daju lažne podatke prilikom otvaranja naloga na društvenim mrežama, čime se otežava praćenje njihovih aktivnosti. Psihologinja Snežana Anđelić upozorava da nije moguće sve zabraniti i da je važno da se deca ne uvode u svet koji ne mogu da razumeju ili se snađu u njemu. „Deca do 14. godine nisu krivično odgovorna, a često ih uvodimo u svet pun opasnosti,“ rekla je Anđelić.
Osim opasnosti koje dolaze sa društvenih mreža, postoji i problem zavisnosti, koja postaje sve češća među mladima. Jagodić objašnjava da zavisnost od društvenih mreža može uzrokovati ozbiljne probleme u svakodnevnom životu, uključujući zanemarivanje obaveza i socijalnu izolaciju. „Deca koja su zavisna od društvenih mreža ne mogu da konzumiraju sadržaje koji su sporiji od brzih video sadržaja. Njihov mozak nije u stanju da se fokusira na sporije aktivnosti,“ dodaje on.
Anđelić takođe ističe da društvene mreže nisu potrebne deci od 10 godina, jer prekomerno korišćenje može dovesti do mentalnog haosa. „Mi dozvoljavamo deci da uđu u taj svet, a kasnije se čudimo kada ih taj svet preplavi,“ naglašava ona. Preporučuje da se deci ne dozvoljava pristup društvenim mrežama pre nego što postanu dovoljno zrela da razumeju rizike.
Stručnjaci se slažu da nova mera može biti dodatni alat u zaštiti mladih, ali naglašavaju da sama tehnologija nije rešenje. Ključ je u edukaciji, nadzoru prilagođenom uzrastu i otvorenoj komunikaciji između roditelja i dece. U svetu u kojem se sve više razgovara o mentalnom zdravlju, važno je da roditelji budu uključeni u živote svoje dece i da im pruže podršku u snalaženju u digitalnom okruženju.
U zaključku, iako nove mere donose određene prednosti, istinska zaštita mladih leži u aktivnom angažovanju roditelja i razumevanju izazova s kojima se njihova deca suočavaju na društvenim mrežama. Samo kroz otvorenu komunikaciju i obrazovanje može se stvoriti sigurnije okruženje za decu u digitalnom svetu.
