Velika Britanija je 13. aprila 2025. godine uvela nove sankcije protiv 24 pojedinca i pravnih lica, što uključuje i ruske naftne kompanije kao što su Tatnjeft, Rusnjeft, NNK-Oil i Rusnjeftgaz, koje do sada nisu bile na spisku sankcija. Ove mere se takođe odnose i na kanadsko-pakistanskog milijardera Murtazu Lakanija.
Cilj ovih novih sankcija je dodatno otežati Rusiji globalnu trgovinu naftom, što je posebno važno s obzirom na trenutnu situaciju na svetskom tržištu energenata. Prema izjavama britanske vlade, Lakanijeve kompanije su postale među najvećim trgovcima ruskom naftom od 2022. godine. Ove kompanije su prepoznate kao ključni akteri u lancu snabdevanja, što ih čini prioritetnim metama za sankcije koje imaju za cilj da smanje prihod Rusije od nafte.
Ove sankcije su deo šire strategije Zapada da pritisne Rusiju zbog njenog vojnog delovanja i invazije na Ukrajinu, koja je započela u februaru 2022. godine. Velika Britanija i EU su do sada uvele niz sankcija koje obuhvataju različite sektore, uključujući energetiku, finansije i vojnu industriju. Uvođenjem ovih sankcija, britanska vlada se nada da će dodatno oslabiti rusku ekonomiju i smanjiti njene mogućnosti da finansira vojne operacije.
Pored naftnih kompanija, sankcije su obuhvatile i pojedince koji su povezani s ovim industrijama. Sankcionisani pojedinci su podložni zamrzavanju imovine i zabranama putovanja, što dodatno otežava njihove poslovne aktivnosti na međunarodnom planu. Ove mere su deo šireg napora da se izoluje Rusija od globalnog tržišta i da se smanji njen uticaj na međunarodnoj sceni.
Lakanijeve kompanije su se, prema informacijama britanske vlade, istaknule kao ključni partneri u trgovini ruskom naftom, što ih čini važnim ciljem za sankcije. Njihova aktivnost na tržištu je bila predmet pažnje, a britanske vlasti su procenile da su oni postali značajan izvor prihoda za Rusiju u poslednjih nekoliko godina.
Ove sankcije su deo šireg okvira međunarodnih napora da se osigura da Rusija plati cenu za svoje akcije u Ukrajini. Pored Velike Britanije, mnoge druge zemlje, uključujući SAD, Kanadu i članice EU, takođe su uvele slične mere protiv Rusije. Ove sankcije su usmerene na ključne sektore ruske ekonomije, kao što su energetika, finansije i vojska, a cilj je smanjiti kapacitet Rusije da finansira svoje vojne operacije.
Uprkos ovim naporima, Rusija je nastavila sa svojom politikom i vojnom strategijom, što ukazuje na to da sankcije ne donose brze rezultate. Međutim, međunarodna zajednica ostaje jedinstvena u svom stavu prema Rusiji i nastavlja da preduzima korake kako bi se osiguralo da se poštuju međunarodni zakoni i ljudska prava.
Međunarodna trgovina naftom ostaje ključni faktor u globalnoj ekonomiji, a ruska nafta je značajan deo te trgovine. Ukoliko sankcije uspeju da smanje izvoz ruske nafte, to bi moglo imati dalekosežne posledice po globalno tržište energenata, uključujući povećanje cena nafte i energetskih resursa u drugim delovima sveta.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati u narednim mesecima. Velika Britanija i njeni saveznici nastaviće da procenjuju efikasnost svojih sankcija i da preduzimaju potrebne korake kako bi se prilagodili promenama na terenu. Kroz ovakve mere, Zapad nastoji da pošalje jasnu poruku Rusiji da njene akcije neće proći bez posledica.
