Vladimir Živković, jedan od saboraca Ratka Mladića, ponosno se prisetio svog generala dok je stajao pored njegovog groba na beogradskom Topčiderskom groblju. „Doneo sam mu flašu rakije, naše šljive, neka mu se nađe, našem generalu, našem komandantu, našem heroju!“ rekao je Živković, izražavajući duboku zahvalnost za sve što je Mladić učinio. Na sahrani, koja je održana dan ranije, okupili su se prijatelji, porodica i poštovaoci, a Živković ga je opisao kao „velikog vojnika i još većeg čoveka“.
Na sahrani su bili prisutni i Ratkov sin Darko, supruga Bosiljka, unuci Anastasija, Stefan i Aleksandar, koji su tiho palili sveće i sećali se svog voljenog. Ratko Mladić je pre smrti izrazio želju da se sahrani pored svoje ćerke Ane, a porodica je ovu odluku smatrala njegovim zavetom.
Među okupljenima bio je i Đorđo Marić, koji je sa sobom doneo grumen zemlje iz Mladićevog rodnog sela Božanovići. „Otišao sam na Brdo Mladića, da donesem deo otadžbine“, rekao je Marić, pokazujući koliko je Mladić za njega značio. Ljudi su dolazili da upale sveće, donoseći cveće i venčiće, a neki su ostavljali lične predmete kao poslednji pozdrav.
U gradovima Republike Srpske, kao što su Banjaluka, Trebinje, i Šamac, takođe su se održavali parastosi i palili sveće za pokoj duše generala. Demobilisani borci i članovi porodica poginulih boraca iskazali su pijetet upisivanjem u knjige žalosti i minutom ćutanja. Mnogi su smatrali da je Mladić heroj koji je spasio srpski narod i pomogao ljudima bez obzira na njihovu nacionalnost.
Ljubinka Ristić iz Beograda, koja nije mogla prisustvovati sahrani, došla je da odaje počast. „Za mene je on bio vojnik koji je branio svoj narod“, rekla je. Ljudi su se okupljali, ostavljali cveće, razgovarali i pružali jedni drugima reči utehe i podrške. Slobodan Ilić je istakao da je Mladić zaslužio mir pored svog deteta.
Pored groba, venci i buketi cveća su se neprekidno dodavali, a poruke su se gomilale. Milan Marković, koji je došao iz Mirijeva, istakao je veličanstvenost sahrane i kako je ona odražavala Mladićevu ličnost kao čoveka, vojnika, oca i muža. Ratko Mladić preminuo je 27. avgusta u Hagu, a njegovo sahranjenje pratilo je više od 150.000 ljudi iz Srbije, Republike Srpske i drugih država.
Povodom sahrane, Rusko istorijsko društvo u Srbiji podsetilo je javnost da istoriju ne pišu samo sudovi i sudije, već prvenstveno narod čija se istorija tiče. „Kako je poručio patrijarh srpski, ljudski sudovi mogu grešiti, dok je jedini konačni i pravedni sud Božji“, naveli su iz društva, naglašavajući da je srpski narod stvorio i odbranio Republiku Srpsku.
Ispraćaj generala Mladića bio je emotivan trenutak za mnoge, a sećanje na njega i njegov doprinos ostaviće dubok trag u kolektivnoj svesti. Dok su se okupljali oko njegovog groba, ljudi su delili svoja sećanja i izražavali zahvalnost za sve što je učinio tokom svoje karijere. Njegovo ime će ostati upamćeno kao simbol otpora i borbe za srpski narod, a njegov doprinos biće deo istorije koja će se prenositi sa generacije na generaciju.
