U ponoć je stigla srpska Nova 2026. godina, za sve koji slave po starom kalendaru. Kako narod kaže, dočekali smo Mali Božić, dan kada se završavaju božićne svečanosti. 14. januara se obeležava i veliki praznik – Obrezanje Gospoda Isusa Hrista, kao i krsna slava Sveti Vasilije Veliki.
Julijanska Nova godina, poznata kao pravoslavna Nova godina, slavi se 14. januara po gregorijanskom kalendaru u balkanskim zemljama, uključujući Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu (Republika Srpska), Severnu Makedoniju, kao i u pravoslavnim delovima Hrvatske. Na ovaj dan, 1. januar po julijanskom (starom) kalendaru, obeležava se početak nove godine za sve one koji se drže starih tradicija.
Osim na Balkanu, julijanska Nova godina se slavi i u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Moldaviji i Gruziji. Interesantno je da tradicija obeležavanja julijanske Nove godine postoji i u nekim nemačkim kantonima u Švajcarskoj, kao i u nekim delovima galske zajednice u Škotskoj. Ovaj praznik ima duboke korene u pravoslavnoj tradiciji i predstavlja važan deo kulturnog identiteta mnogih naroda.
U našem narodu, julijanska Nova godina se naziva i srpska Nova godina ili Mali Božić. Ovaj naziv potiče od činjenice da se na taj dan završavaju božićne svečanosti, a mnogi vernici i porodice okupljaju se da proslave ovaj značajan trenutak u zajedništvu. Obrezanje Gospoda Isusa Hrista, koje se takođe obeležava na ovaj dan, ima poseban značaj u pravoslavnoj tradiciji, simbolizujući početak Isusovog života kao ljudskog bića i njegovo prikazivanje u hramu.
Mnogi običaji vezani za proslavu srpske Nove godine uključuju okupljanje porodica, pripremu tradicionalnih jela i razmenu poklona. Ljudi često priređuju svečane obroke, a na trpezi se mogu naći razna jela, poput sarme, pečenice, kolača i drugog. Ovaj dan je prilika za okupljanje, slavlje i zajedničko vreme s porodicom i prijateljima.
U nekim delovima Srbije, postoje specifični običaji i rituali vezani za proslavu Nove godine po julijanskom kalendaru. Na primer, tradicionalno se pali badnjak, što simbolizuje plodnost i blagostanje u narednoj godini. Mnogi ljudi veruju da će na ovaj način privući sreću i prosperitet u svoje domove.
U srpskoj tradiciji, važan deo proslave čini i krsna slava, koja se obeležava na dan Obrezanja Gospoda Isusa Hrista. Sveti Vasilije Veliki je zaštitnik mnogih porodica i njegov lik se često povezuje sa dobrotom i milosrđem. Na ovaj dan, vernici se okupljaju u crkvama, a mnogi donose žrtve i molitve kako bi zatražili blagoslov za svoju porodicu i dom.
Osim religijskih aspekata, srpska Nova godina nosi i kulturne vrednosti. Ovaj praznik je prilika za očuvanje tradicija, običaja i identiteta naroda. Mnogi ljudi koriste ovu priliku da se podsete svojih korena i povežu s onim što ih čini posebnim. U današnjem modernom svetu, kada su mnoge tradicije podložne zaboravu, obeležavanje srpske Nove godine predstavlja način očuvanja kulturnog nasleđa.
U zaključku, srpska Nova godina, koja se proslavlja 14. januara, predstavlja vreme okupljanja, radosti i zajedništva. Ovaj praznik nas podseća na naše korene, tradicije i vrednosti koje su važne za očuvanje identiteta. Bez obzira na to kako se slavi, srpska Nova godina nosi sa sobom duh zajedništva i nade za bolju budućnost.
