Lideri Evropske unije su na samitu u Briselu u četvrtak odobrili Bugarskoj uvođenje evra od 1. januara 2026. godine, čime će ova zemlja postati 21. članica evrozone. Ova odluka dolazi nakon prethodnog pokušaja da se evro uvede 2024. godine, koji je bio odbijen. Bugarska je članica EU od 2007. godine i biće prva zemlja koja uvodi evro nakon Hrvatske, koja je to učinila 2023. godine.
Pre nego što Bugarska može da počne da koristi evro, potrebno je da se konsultuju Evropski parlament i Evropska centralna banka (ECB), ali se ti koraci smatraju formalnošću. Trenutna ekonomska situacija u Bugarskoj pokazuje da, iako je zemlja jedna od siromašnijih članica EU, beleži veće stope rasta BDP-a nego mnoge druge članice. Ipak, po bruto domaćem proizvodu (BDP) po glavi stanovnika, Bugarska se i dalje nalazi na dnu liste 27 članica EU.
Kriterijumi za pristupanje evrozoni uključuju stabilnost cena, zdrave javne finansije i stabilne devizne kurseve. Evropska komisija je nedavno objavila da očekuje inflaciju od 3,6 procenata za Bugarsku u tekućoj godini, a 1,8 procenata do 2026. godine, što je doprinelo pozitivnoj oceni za zemlju u kontekstu uvođenja evra.
Međutim, uvođenje evra nije bez kontroverzi. U Bugarskoj su se održavali masovni protesti protiv ove odluke. Nacionalisti su u februaru zapalili vatru ispred predstavništva EU u Sofiji i na staklenu fasadu zgrade izlili crvenu boju. Na protestima su bacali Molotovljeve koktele i jaja, izražavajući nezadovoljstvo zbog mogućeg povećanja cena koje bi moglo uslediti sa uvođenjem zajedničke valute.
Pristalice proruskih i nacionalističkih stranaka takođe su organizovale demonstracije u glavnim gradovima, strahujući da će evro dovesti do rasta cena. Protivnici evra su prikupili više od 604.000 potpisa u korist referenduma o uvođenju zajedničke valute, ali je bugarski parlament dva puta odbacio predlog za referendum – prvi put 2023. godine i drugi put u maju 2025. godine.
Prema anketi sprovedenoj sredinom maja od strane bugarskog instituta Mjara, više od polovine odraslih građana (54,9%) se protivi uvođenju evra 2026. godine, dok stabilna trećina (34,4%) podržava ulazak u evrozonu. Ova podeljenost u javnom mnjenju ukazuje na duboke tenzije unutar društva oko ekonomskih reformi i pravaca u kojima se zemlja kreće.
Dok se Bugarska priprema za prelazak na evro, važno je napomenuti da su ekonomski izazovi i dalje prisutni. Iako su postignuti neki pozitivni indikatori, kao što su rast BDP-a i stabilne inflacione stope, građani su skeptični prema tome kako će uvođenje evra uticati na njihov svakodnevni život. Mnogi se plaše da će novi novac doneti povećanje troškova života, što je posebno zabrinjavajuće za građane koji već žive na ivici siromaštva.
Osim ekonomskih faktora, politička situacija u zemlji takođe igra ključnu ulogu. Sa rastućim nacionalizmom i opozicijom prema evru, vlasti će morati da premoste ove prepreke kako bi osigurale stabilnost i podršku za ovu važnu promenu. U tom smislu, efikasna komunikacija sa građanima, kao i transparentnost u procesu uvođenja evra, biće od suštinskog značaja za uspeh ovog projekta.
U konačnici, odluka o uvođenju evra može doneti dugoročne koristi za Bugarsku, ali izazovi i nesuglasice koje prate ovaj proces ne mogu se ignorisati. Kako se približava 2026. godina, biće ključno pratiti kako će se situacija razvijati i kako će vlada reagovati na zabrinutosti svojih građana.
