U duhu Vaskrsenja Gospoda Isusa Hrista, patrijarh srpski Porfirije, u svojoj vaskršnjoj poslanici, poziva sve vernike na radost i mir, naglašavajući pobedu života nad smrću. U ovom svetom trenutku, pozdravlja sve sinove i kćeri Srpske pravoslavne crkve rečima: „Hristos vaskrse“.
U poslanici, patrijarh ističe značaj reči Božjih, koje su duhovna riznica Crkve, prenoseći istine koje se ostvaruju u svakodnevnom životu. On podseća vernike na vreme kada će se mir uzeti sa zemlje, što se danas manifestuje kroz ratove, nemire i stradanja u svetu. Ove reči, koje su nekada zvučale kao upozorenje, sada su realnost koju živimo, dok se ljudski umovi suočavaju sa strahom i neizvesnošću.
Patrijarh naglašava da anđeo donosi poruku mira, ali i sam Vaskrsli Hristos poručuje: „Ne bojte se!“ Ova reč ohrabruje vernike da shvate da zastrašujući događaji nisu poslednja reč istorije, već poziv na budnost i jačanje u veri.
U svojoj poruci, Porfirije ukazuje na „žive grobove“ modernog čoveka, gde mržnja, sebičnost i strasti i dalje postoje uprkos Hristovom Vaskrsenju. On upozorava na opasnost materijalizma, gde se ljudski život često meri ekonomskim pokazateljima, dok se ljudske tragedije, poput stradanja dece i nevinih, previđaju. Ova perspektiva dovodi do ratova i nepravdi, što je veliki poraz za čovečanstvo.
Patrijarh ukazuje na sve veću nestabilnost sveta i političke podele koje produbljuju kulturni jaz među narodima. On postavlja pitanje zašto se Vaskrsli Gospod ne prepoznaje u ovom mraku, ističući da su čak ni Njegovi učenici nisu mogli odmah da Ga prepoznaju. On podseća na trenutke kada su učenici prepoznali Hrista tek kada im je otvorio oči, naglašavajući potrebu za duhovnim sagledavanjem.
Osim toga, Porfirije naglašava slobodu čoveka i važnost ličnog odnosa sa Bogom. On ističe da Hristos nije nametnuo istinu Vaskrsenja, već je ostavio izbor ljudima da veruju i služe Mu. Ovaj poziv na slobodu, prema patrijarhu, jeste suština vere.
U zaključku, patrijarh poziva vernike da prepoznaju Gospoda u svakodnevnim iskustvima, kroz molitvu, zajedništvo i delatnu ljubav prema bližnjima. On podseća da vera u Vaskrsenje nije samo unutrašnje uverenje, već sila koja oblikuje odnos prema drugima. Poziva na konkretna dela ljubavi, posebno prema onima koji pate, a posebno se moli za Srbe na Kosovu i Metohiji, naglašavajući jedinstvo naroda.
Na kraju, patrijarh poziva sve vernike da uđu u radost Vaskrsenja, dajući poruku mira i ljubavi, i završava svojim poznatim pozdravom: „Hristos vaskrse“. Ova poslanica, puna nade i ohrabrenja, poziva na zajedništvo i delatnu ljubav u svetlu Vaskrsenja.
