Na opasnost od prevara putem telefonskih poziva upozorila je Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova. Ova služba beleži sve češće slučajeve u kojima se prevaranti predstavljaju kao članovi porodice, banke, policija ili druge institucije, tražeći novac ili poverljive podatke od građana.
Jedna žena iz Srbije, koja je želela da ostane anonimna, ispričala je za portal Srbija Danas kako je doživela šokantno iskustvo kada je primila poziv od osobe koja se predstavila kao službenica poznate banke. Prevarant je tvrdio da je njen sin navodno podizao novac tuđom karticom sa više bankomata i da je to ozbiljno krivično delo. Osoba je tvrdila da je podignuto čak 500.000 dinara i da novac mora hitno biti vraćen.
Kako je navela sagovornica, osoba sa druge strane telefona govorila je veoma uverljivo, profesionalnim tonom, koristeći termine koji su specifični za banke i stvarajući osećaj hitnosti. „Rekli su mi da će, ukoliko odmah ne reagujemo, slučaj biti prosleđen policiji i tužilaštvu. U jednom trenutku sam se potpuno uspaničila. Ponavljali su da moramo da vratimo novac i da će mi poslati podatke za uplatu,“ ispričala je žena.
Međutim, u celoj situaciji nešto joj je bilo sumnjivo. „Odmah mi je bilo nelogično da neko može tek tako da podigne 500.000 dinara sa bankomata, i to sa tuđom karticom. Zato sam prekinula poziv i sama pozvala korisnički servis banke čijim su se predstavnicima lažno predstavljali,“ dodala je ona. Nakon razgovora sa pravim operaterima banke usledilo je olakšanje. Potvrđeno joj je da nikakav dug ne postoji i da je reč o pokušaju prevare.
„Rekli su mi da nikoga iz banke nisu slali da me zove i da je u pitanju prevara. Tada sam shvatila koliko sve može da deluje uverljivo i koliko ljudi lako mogu da se uspaniče,“ istakla je sagovornica.
Stručnjaci upozoravaju da je izazivanje panike jedna od glavnih taktika prevaranata. „Spoofing“ pozivi funkcionišu tako što prevaranti lažiraju broj telefona sa kog poziv dolazi, pa se na ekranu može pojaviti čak i pravi broj banke, državne institucije ili poznate osobe. Cilj je da žrtva poveruje da razgovara sa legitimnim sagovornikom i, pod pritiskom, otkrije osetljive podatke ili izvrši uplatu.
Iz MUP-a apeluju na građane da nikada ne dele PIN kodove, šifre za elektronsko bankarstvo ili podatke sa kartica putem telefona. Takođe, ističu da je važno svaki sumnjiv poziv odmah prijaviti policiji ili svom operateru. Ako posumnjate da je reč o prevari, prekinite vezu i sami pozovite zvaničan broj institucije. Ne donosite odluke pod pritiskom. Glas koji čujete možda nije onaj kome verujete, upozoravaju iz MUP-a.
Prevare poput ove postaju sve učestalije, a građani se često nađu u situacijama koje ih mogu dovesti do gubitka novca ili ličnih podataka. Mnogi ljudi nisu svesni tehnika koje prevaranti koriste i kako mogu da se zaštite. Zato je važno da budemo oprezni i obazrivi prilikom primanja telefonskih poziva, posebno kada se radi o novčanim transakcijama ili deljenju ličnih informacija.
Osim toga, MUP preporučuje da se građani edukuju o sigurnosnim merama koje mogu preduzeti kako bi se zaštitili od ovakvih prevara. Edukacija može uključivati informisanje o tehnikama „spoofing“ poziva, kao i prepoznavanje znakova koji ukazuju na prevaru. Uvek je dobro imati na umu da su legitimne institucije često suviše profesionalne da bi tražile novac ili informacije na ovakav način.
Na kraju, važno je napomenuti da je zaštita ličnih podataka i novca na prvom mestu. U trenutku kada osetite sumnju, najbolje je prekinuti vezu i obratiti se zvaničnim kanalima komunikacije.
