U novoj studiji otkriveno je da unutrašnjost automobila sadrži veći broj bakterija nego što to ima prosečan javni WC. Istraživanje je sprovedeno s ciljem da se uoči razlika u higijenskim standardima između različitih javnih i privatnih prostora, a rezultati su šokirali mnoge.
Prema rečima istraživača, unutrašnjost automobila predstavlja savršeno stanište za bakterije, zbog kombinacije toplotnih uslova, vlage i raznih materijala koji se koriste u enterijeru. Naime, prosečan automobil sadrži više od 700 različitih sojeva bakterija, što je značajno više nego u većini javnih WC-a, koji se obično smatraju mestima sa visokom koncentracijom mikroba.
U studiji su istraživači analizirali uzorke sa raznih delova automobila, uključujući volan, ručicu menjača i sedišta. Rezultati su pokazali da su najzagađeniji delovi vozila upravo oni koji su najčešće u kontaktu s rukama vozača i putnika. Na volanu su pronađeni sojevi bakterija koji mogu izazvati različite infekcije, dok su se na sedištima našli tragovi bakterija koje se obično nalaze u ljudskom fecesu.
Jedan od glavnih razloga zbog kojih automobili postaju leglo bakterija je nedovoljna i nepravilna higijena. Mnogi vozači ne razmišljaju o čišćenju unutrašnjosti svog automobila, posebno onih delova koji su često u kontaktu s rukama. Osim toga, u automobilima se često nalaze ostaci hrane i pića, što dodatno doprinosi rastu bakterija.
Istraživači preporučuju redovno čišćenje automobila, kao i korišćenje dezinfekcionih sredstava koja mogu da unište bakterije. Takođe, savetuje se korišćenje zaštitnih rukavica prilikom čišćenja, kako bi se smanjila mogućnost prenosa bakterija na kožu.
Uzimajući u obzir podatke iz studije, mnogi stručnjaci upozoravaju vozače da se ne oslanjaju samo na redovno pranje automobila izvana, već da posvete više pažnje unutrašnjosti. „Unutrašnjost automobila je često zaboravljena kada je reč o održavanju higijene, a to može imati ozbiljne posledice po zdravlje“, naglašava jedan od istraživača.
Pored toga, istraživanje je pokazalo da su stariji automobili često zagađeniji od novijih modela. Ovo je delimično zbog toga što moderniji automobili imaju bolje materijale koji se teže zagađuju, kao i naprednije tehnologije koje olakšavaju čišćenje. Međutim, bez obzira na starost vozila, važno je redovno vršiti dezinfekciju kako bi se smanjila mogućnost zaraze.
Uprkos ovim upozorenjima, većina vozača nije svesna rizika koji dolazi od zagađene unutrašnjosti automobila. Mnogi smatraju da je dovoljno da redovno peru ruke i koriste dezinfekcijska sredstva nakon što su bili u kontaktu s drugim ljudima. Ipak, rezultati studije ukazuju na to da je unutrašnjost automobila često zaboravljeni prostor kada je reč o održavanju higijene.
U svetlu ovih saznanja, stručnjaci savetuju vozačima da se redovno informišu o tehnikama čišćenja i dezinfekcije, kao i o proizvodima koji su efikasni u borbi protiv bakterija. „Svi bismo trebali biti svesni da naša vozila mogu biti izvor zaraze i da je važno preduzeti mere kako bismo se zaštitili“, dodaje istraživač.
Na kraju, važno je napomenuti da zdravlje i higijena ne zavise samo od vanjskih faktora, već i od onoga što nosimo sa sobom u svakodnevnom životu. S obzirom na to da provodimo značajan deo svog vremena u automobilima, neophodno je da obratimo pažnju na njihovu unutrašnjost i preduzmemo potrebne mere kako bismo osigurali čisto i sigurno okruženje.
