Zoran Jakovljević iz Valjeva, strastveni kolekcionar sportskih sličica, već decenijama prati svetska i evropska prvenstva, počevši od 1978. godine. U svetu koji se brzo menja i gde je sve dostupno jednim klikom, Zoran čuva tradiciju strpljenja i upornosti, koja je ključna u kolekcionarstvu. Njegov ritual lepljenja sličica u album predstavlja trenutke uživanja i posvećenosti koje ne može zameniti ni moderna tehnologija.
Svako svetsko prvenstvo u fudbalu, koje se održava od 1970. godine, prati poseban album sa sličicama fudbalera i reprezentacija. Zoran, 67-godišnji građevinski inženjer, sakuplja više od 15 različitih sportskih albuma, dokazujući da ova strast nije prolazni hobi, već ozbiljna kolekcionarska disciplina.
Zoranova priča počinje 1978. godine tokom Svetskog prvenstva u Argentini, kada je Argentina osvojila svoj prvi naslov. Seća se slavne generacije predvođene Marijom Kempesom i specifičnih frizura igrača tog vremena, što ga podseća na njegovu mladost i ljubav prema fudbalu. I sam je trenirao u lokalnom klubu, a njegovo dugačko kovrdžavo vlasništvo je izazvalo da ga upoređuju sa argentinskim igračem Albertom Tarantinijem, odakle potiče njegov nadimak.
U Jakovljevićevoj kolekciji nalaze se ne samo fudbalski albumi, već i oni iz drugih sportova, poput košarke. Posebno se ističe album iz 1975. godine, kada je valjevski „Metalac“ igrao u Prvoj saveznoj ligi Jugoslavije. Seća se trenutaka kada su lokalni treneri delili albume deci, a razmena sličica bila je svakodnevna pojava među mladima u Valjevu.
Jakovljević, kao višedecenijski hroničar ovog hobija, kritički posmatra savremene trendove u kolekcionarstvu. Uverava da su stari albumi bili bogati informacijama o igračima, reprezentacijama i stadionima, dok su današnji albumi previše komercijalizovani. Noviji modeli sličica imaju drugačiji sistem numeracije, koji je zbunjujući i otežava praćenje nedostajućih sličica.
Međutim, Zoran naglašava važnost socijalnog aspekta sakupljanja. U Valjevu, vikendom se okupljaju kolekcionari na Trgu Desanke Maksimović, gde razmenjuju sličice i dele strast prema sportu. Njegova strast se ne završava na razmeni; ritual lepljenja sličica u album ima posebno mesto u njegovom životu. U njegovom domu, lepljenje sličica je pažljivo organizovano, a njegovi članovi porodice znaju da ga ne ometaju u tom procesu.
Jakovljević favorizuje album Svetskog prvenstva 2010. godine u Južnoj Africi, koji kombinuje savremeni dizajn sa obiljem informacija. Za njega, sakupljanje sličica predstavlja više od običnog hobija; to je filozofija koja zahteva strpljenje i posvećenost. U svetu gde mladi žele odmah sve, on svesno ostavlja nekoliko sličica nedovršenih da bi uživao u procesu sakupljanja tokom trajanja prvenstva.
Dok razgovara o svom hobiju, Zoran predviđa da će se za titulu na tekućem Svetskom prvenstvu boriti Argentina i Francuska, sa željom da se zlatna boginja vrati u Evropu. Za njega, sakupljanje sličica je više od jednostavnog popunjavanja albuma; to je način da se očuva tradicija, strast i ljubav prema sportu, koju planira da prenese i na generacije koje dolaze.
