Srbija se trenutno suočava sa ozbiljnim problemom hiperprodukcije maka, biljke koja je omiljena za pripremu kolača, a koja se, prema nekim procenama, više ne može adekvatno plasirati na tržištu. U ovom trenutku, samo u Srpskoj Crnji seje se više maka nego što je nekada bilo u celoj Vojvodini. Ova situacija dovodi do nezadovoljstva među proizvođačima, koji se suočavaju sa niskim otkupnim cenama i prekomernim zalihama.
Tokom 2025. godine, Srbija je zabeležila značajan porast izvoza maka, plasiravši blizu 800 tona na inostrano tržište, što je dvostruko više nego u prethodnoj godini. Ipak, otkupne cene su se smanjile, a otkupljivači trenutno nude oko 200 dinara po kilogramu. Ove cene su, prema rečima lokalnih proizvođača, daleko od onoga što bi bilo isplativo za proizvodnju.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je tokom 2025. godine izvezla ukupno 798 tona maka, što je donelo zaradu od 1,6 miliona evra. Prosečna izvozna cena iznosila je približno 2.000 evra po toni, a najvažnija izvozna tržišta su bila Češka, Rusija, Austrija, Mađarska i Crna Gora. U poređenju sa prethodnom godinom, izvoz se povećao za 195,2 procenta, ali to nije dovoljno da bi se nadoknadili gubici proizvođača koji se suočavaju sa lošim prinosima i problemima u prodaji.
Darko Števin, jedan od proizvođača iz Srpske Crnje, odlučio je da prekinu sa sadnjom maka i pređe na uzgoj suncokreta. On ističe da je uzgoj maka postao neisplativ, jer zahteva visoke troškove za veštačko đubrivo, protivgradnu zaštitu i fizički rad tokom leta. Pored toga, tržište je prezasićeno, a ako ne dođe do izvoza, proizvođači ostaju sa velikim viškovima.
U Vojvodini je situacija slična, a mnogi proizvođači se suočavaju sa sušom koja je smanjila prinos. Iako su mnogi nastavili sa tradicijom uzgoja maka, smanjuju količine koje se sade kako bi očuvali svoj imidž kod vernih kupaca. Nažalost, skladišta su puna, a potražnja slabi.
Jedan od poznatih uzgajivača maka iz Vojvodine navodi da su cene u poslednje vreme porasle, ali ne u skladu sa kvalitetom proizvoda. On ističe da je pre dvadesetak godina imao petnaestak hektara pod makom i bio pionir u uzgoju, dok danas ima mnogo više konkurenata. Unatoč tome, cena štrudle sa makom je i dalje niska, a krajni kupac često ostaje nezadovoljan.
Proizvođači se suočavaju s izazovima koje donosi hiperprodukcija, a mnogi od njih razmatraju prelazak na druge kulture kao što je suncokret, koji donosi bolje prinose i manji rizik. S obzirom na to da je mak postao simbol prekomerne proizvodnje, potrebna su nova rešenja i tržišne strategije kako bi se stabilizovalo stanje i osigurala bolja budućnost za poljoprivrednike u Srbiji.
U svetlu trenutne situacije, važno je da se svi akteri u lancu proizvodnje, od farmera do otkupljivača, udruže kako bi pronašli održiva rešenja. Bez adekvatnog upravljanja i strategije za smanjenje viškova, budućnost uzgoja maka u Srbiji može postati neizvesna. Potrebno je više edukacije o tržišnim potrebama i trendovima, kao i pristup novim tehnologijama koje bi mogle poboljšati efikasnost proizvodnje i smanjiti troškove. Samo tako, srpski proizvođači maka mogu izbeći krizu i osigurati održiv rast u budućnosti.
