Srbija je najavila uvođenje nacionalnog poreza na ugljen-dioksid koji će stupiti na snagu od januara 2024. godine. Ovaj porez iznosiće četiri evra po toni i biće regulisan zakonima o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao i o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda. Cilj ove mere je smanjenje negativnog uticaja klimatskih promena, kako je naglasio Željko Marković, predstavnik Saveza energetičara.
Marković je detaljno objasnio da će ovaj porez najviše uticati na industrije sa visokim emisijama ugljen-dioksida, uključujući proizvodnju azotnih đubriva, gvožđa, čelika, fero-legura, cementa i električne energije. Porez će se obračunavati na osnovu proizvedenog ugljen-dioksida izraženog u tonama, dok će se drugi gasovi izračunavati u ekvivalentima CO2.
Za proizvođače električne energije biće predviđen poreski kredit, što znači da će moći da iskoriste 20% ulaganja u mere za smanjenje emisija, kao i do 80% iznosa poreza. Maksimalno će se priznati 80% od poreske obaveze, a ukupan iznos ne sme biti veći od 20% ulaganja, dodao je Marković.
Prema novom zakonu o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, i uvoznici će biti obavezni da plaćaju taksu od četiri evra po toni. Marković je takođe naveo da će od Nove godine i Srbija, kao i zemlje regiona, biti obavezane evropskim porezom za zagađivače, poznatim kao CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism). Ova odluka je rezultat potpisivanja Pariskog sporazuma, čime Srbija pokazuje svoju posvećenost borbi protiv klimatskih promena.
Podsetio je da je Evropska unija prvi put uvela sistem naplate emisija gasova sa efektom staklene bašte 2005. godine, a aukcije tih emisija počele su 2013. godine. Cilj je podsticanje proizvođača da ulažu u svoje proizvodnje i traže alternativne načine smanjenja zagađenja.
Obveznici CBAM mehanizma su uvoznici robe iz zemalja koje nisu članice EU, među kojima je i Srbija. Marković je pojasnio da se roba proizvedena u EU već oporezuje kroz emisije zagađivača, dok uvozna roba iz zemalja gde takve takse ne postoje može biti jeftinija, što stvara nelojalnu konkurenciju.
CBAM je uveden kako bi se izjednačili uslovi između proizvođača iz EU i onih van Unije. Marković je istakao da EU ima sopstveni sistem naplate, a visina takse zavisi od više faktora, uključujući EU ETS sistem. Cena takse kretala se od 20-30 evra do trenutnih 80-85 evra.
Govoreći o međusobnom odnosu između CBAM takse i domaćeg poreza, Marković je istakao da je domaća taksa osmišljena tako da umanji iznos CBAM obaveze. Uvoznici srpske robe u EU trenutno bi plaćali 85 evra, dok bi domaća taksa smanjila iznos na 81 evro, čime bi se održala konkurentnost na tržištu. Marković je zaključio da će povećanje domaće takse smanjiti CBAM taksu, čime se stvara povoljniji poslovni ambijent za domaće proizvođače.
