Zemlje Evropske unije aktivno integrišu veštačku inteligenciju (AI) u svoje obrazovne sisteme, pri čemu istraživanja pokazuju da većina nastavnika i učenika podržava ovu praksu. U Srbiji, situacija je drugačija; iako ne postoji zvanična statistika, procenjuje se da više od 80% učenika i studenata koristi ChatGPT ili druge AI alate, dok je taj procenat među nastavnicima veći od 50%. Međutim, korišćenje ovih alata se odvija bez postavljenih pravila, što može dovesti do problema. Stručnjaci upozoravaju na potrebu sistemske obuke nastavnika kako bi se izbeglo da deca postanu funkcionalno nepismena.
Priča o veštačkoj inteligenciji u obrazovanju nije nova i mnoge obrazovne institucije širom sveta su već uvele kurseve koji se bave ovim temama. Korišćenje AI se pokazalo korisnim u unapređenju efikasnosti nastave, personalizaciji učenja i objektivnosti ocenjivanja. Sve zemlje EU, u nekom obliku, uvode AI u obrazovne sisteme, što se manifestuje kroz dobrovoljne časove, eksperimentalnu nastavu, pa sve do dugoročnih strategija.
Cilj uvođenja AI u obrazovni sistem je unapređenje učenja i digitalno opismenjavanje građana. U Finskoj su uvedeni časovi etike veštačke inteligencije, u Francuskoj postoje časovi digitalne pismenosti, dok se u Švedskoj fokusira na razumevanje AI. Estonija se ističe kao lider u ovom polju, sa mnogim projektima i dugoročnim planovima za uvođenje AI u obrazovne ustanove.
Belgija aktivno uvodi AI u obrazovanje, koristeći platforme koje prate napredak učenika i prilagođavaju zadatke njihovim potrebama. Italija i Španija implementiraju digitalne udžbenike zasnovane na AI modelima. Istraživanja pokazuju da u ovom trenutku ne postoji strah da će AI zameniti nastavnike; umesto toga, nastavnici su uključeni u procese obuke i korišćenja ovih alata.
U EU se insistira na „Human-Centric AI“, što znači da je čovek u centru ovih tehnologija. Postoji veći strah od gubitka ljudskog kontakta nego od zamene nastavnika veštačkom inteligencijom. Većina nastavnika i učenika podržava uvođenje AI u škole, a Srbija bi mogla da se ugleda na primere iz Estonije.
Srbija još nije krenula sistemski u ovu avanturu. Dekan Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača, Danimir Mandić, napominje da postoji značajna razlika između inovacija na fakultetima i prakse u školama. Mnogi nastavnici u Srbiji ne koriste nove tehnologije, a istraživanja pokazuju da oko 50% nastavnika nije zadovoljno svojim znanjem o novim tehnologijama. S druge strane, deca rado koriste veštačku inteligenciju u svakodnevnom životu.
Mandić ističe da su prošle godine na fakultetu doneli odluku da koriste AI u nastavi, gde studenti popunjavaju didaktičke materijale koristeći različite AI alate, upoređujući informacije sa verifikovanim izvorima i razvijajući kritičko mišljenje. On smatra da bi Srbija mogla da se ugleda na Estoniju koja koristi javno-privatno partnerstvo za uvođenje AI u škole.
Potrebno je izgraditi bolju infrastrukturu i obuke za nastavnike, jer oni i dalje imaju strah od korišćenja AI, naročito zbog zabrinutosti oko plagijatorstva. Promena metoda rada i organizacije nastave je neophodna, a fokus bi trebao biti na razumevanju, analizi i kritičkom mišljenju, umesto ispitivanju činjeničnih znanja.
Istraživanja pokazuju da prekomerna upotreba AI alata može dovesti do smanjenja kognitivnih sposobnosti kod mladih. Mandić predlaže da se sprovede istraživanje o tempu i osposobljenosti populacije za korišćenje veštačke inteligencije. Trebalo bi obučiti ljude da koriste AI kao alat, s kritičkim pristupom prema informacijama koje dobijaju.
Mandić veruje da, ako se AI ispravno koristi, može postati pomoćnik u stvaranju novih ideja i pomoći u razvoju kritičkog mišljenja. On upozorava da ne možemo koristiti metode iz prošlog veka u pripremi dece za drugačiji svet, naglašavajući potrebu za stalnim obukama nastavnika kako bi shvatili prednosti korišćenja AI.
Na kraju, Mandić upozorava da ako Srbija ne započne sistemsko uvođenje veštačke inteligencije u obrazovanje odmah, za pet godina će se suočiti sa potrebom za revolucionarnim promenama, jer deca neće imati adekvatno obrazovanje za 21. vek. Veruje da bi AI mogla da vrati altruizam i empatiju među ljudima, pomažući da se više vremena posveti međuljudskim odnosima, nego materijalnim vrednostima.
