Britansko regulatorno zdravstveno telo trenutno sprovodi istragu o potencijalnim genetskim faktorima koji bi mogli povećati rizik od neželjenih efekata lekova za mršavljenje, kao što su „mundžaro“, „vegovi“ i „ozempik“. Ova istraga dolazi nakon što je više pacijenata preminulo zbog upale pankreasa, koja se javila kao nuspojava ovih medikamenata. Prema izveštajima, deset osoba je umrlo u Velikoj Britaniji usled komplikacija povezanih sa pankreatitisom, a ovo je izazvalo zabrinutost među zdravstvenim vlastima.
Ovi lekovi za mršavljenje su postali veoma popularni, a procenjuje se da ih koristi oko 1,5 miliona Britanaca. „Mundžaro“ je jedan od tri najpoznatija brenda u ovoj kategoriji, zajedno sa „vegovijem“ i „ozempikom“. Iako ovi lekovi nude mogućnost bržeg mršavljenja, njihove nuspojave, kao što su upala pankreasa, postale su predmet ozbiljnih rasprava.
Regulatorna agencija za lekove i zdravstvenu negu (MHRA) je do sada primila više od 560 prijava pacijenata koji su iskusili upalu pankreasa nakon korišćenja ovih injekcija. Od tih pacijenata, deset je preminulo, što je dodatno podstaklo agenciju da istraži moguće uzroke i faktore rizika. U ovom trenutku, istraživači se fokusiraju na to da li određeni genetski profili kod pojedinaca mogu učiniti neke ljude sklonijim ovim neželjenim efektima.
Studija koju sprovodi MHRA deo je šireg istraživačkog projekta pod nazivom UK Biobank, u saradnji sa Genomics England. Cilj studije je da se utvrdi uzrok povećane učestalosti pankreatitisa među pacijentima koji koriste ove lekove i da li bi genetsko testiranje moglo pomoći lekarima da identifikuju pacijente koji su u riziku pre nego što im prepisuju lekove za mršavljenje. Očekuje se da će ovo omogućiti lekarima da bolje procene rizike i da donesu informisanije odluke o propisivanju ovih lekova.
Elison Kejv, visoka zvaničnica MHRA, istakla je da dokazi sugerišu da bi skoro trećina neželjenih efekata lekova mogla biti sprečena primenom genetskih testiranja. Ova izjava ukazuje na važnost personalizovane medicine i prilagođavanja lečenja pojedincima na osnovu njihovih genetskih profila.
Osim upale pankreasa, drugi neželjeni efekti ovih lekova uključuju mučninu, konstipaciju i dijareju. Takođe, lekovi za mršavljenje mogu smanjiti efikasnost oralnih kontraceptiva, što je dodatni faktor koji treba uzeti u obzir prilikom propisivanja ovih medikamenata. Uzimajući u obzir sve ove rizike, važno je da pacijenti budu dobro informisani o potencijalnim nuspojavama i da se konsultuju sa svojim lekarima pre nego što započnu bilo koji tretman.
Uprkos rizicima, potražnja za lekovima za mršavljenje ostaje visoka, a mnogi pacijenti ih kupuju privatno, bez konsultacija sa lekarima. Ovaj trend može dovesti do povećanog broja neželjenih efekata i komplikacija, što dodatno naglašava potrebu za pravilnim nadzorom i edukacijom pacijenata o korišćenju ovih lekova.
U svetlu ovih saznanja, važno je da zdravstvene vlasti nastave sa proučavanjem i istraživanjem potencijalnih rizika povezanih sa lekovima za mršavljenje. Genetska istraživanja mogu otvoriti nove puteve za razumevanje kako lekovi deluju na različite pojedince, a to može značiti da će budući tretmani biti prilagođeni tako da minimiziraju rizike i maksimiziraju efikasnost. Samo kroz sveobuhvatno razumevanje i pristup može se osigurati da pacijenti dobiju najsigurnije i najefikasnije mogućnosti lečenja.
