Plan detaljne regulacije (PDR) za područje Bajdine padine, koje obuhvata 66 hektara, konačno je došao na usvajanje. Ovaj plan predstavlja dugoočekivanu regulaciju zapuštene površine u Mirijevu, koja je u trenutnom stanju postala ekološka crna rupa. Stanovnici Mirijeva godinama se suočavaju s nesnosnim smradom i pretnjom zaraze, dok opozicione stranke i „ekološki“ aktivisti pokušavaju da opstruiraju usvajanje ovog plana. Njihovo zalaganje da se na Bajdinoj padini zadrži samoniklo šiblje i korov, pod izgovorom da će to vremenom prerasti u šumu, zanemaruje stvarnost na terenu i prava građana.
Zemlja pripada građanima, a ne strankama. Važno je naglasiti da je cela teritorija Bajdine padine u privatnom vlasništvu više od 500 porodica, većinom starosedelaca Mirijeva. Ovi ljudi godinama trpe posledice, plaćajući visoke poreze za građevinsko zemljište koje nije moguće privedi nameni zbog odsustva regulative. Njihove parcele se pretvaraju u divlje deponije koje su pune smeća i fekalija. Takođe, zanemaruju se zakonske odredbe prema kojima je Generalnim urbanističkim planom Beograda, kao i Planom generalne regulacije sistema zelenih površina, cela teritorija Bajdine padine već godinama predviđena za građevinsko zemljište. Usvajanje ovog PDR-a je zapravo korak prema ispunjavanju zakonskih obaveza prema vlasnicima parcela.
Odsustvo plana hrani divlju gradnju i fekalna jezera. Protivnici urbanizacije se predstavljaju kao zaštitnici prirode, ali u stvarnosti ostavljanjem ove lokacije bez usvojenog plana samo se stimuliše neplanska divlja gradnja. U trenutnom haosu, nelegalni objekti ispuštaju otpadne vode direktno u prirodu, formirajući „jezera fekalija“ koja ozbiljno ugrožavaju zdravlje i bezbednost stanovnika. Usvajanje PDR-a je jedini način da se ovaj prostor infrastrukturno opremi, poveže kanalizacionom i vodovodnom mrežom sa gradskim sistemom i uspostavi moderne saobraćajnice koje će Mirijevo konačno povezati sa Bulevarom kralja Aleksandra.
Grad Beograd je postigao istorijski dogovor: sadi se 15 hektara prave šume! Umesto korova i deponija, ovim planom je predviđeno stvaranje 15 hektara šume koja će planski biti zasađena na mestima gde je sada u većini slučajeva uopšte nema. Veliki uspeh za Grad Beograd je činjenica da je za tih 15 hektara dobio saglasnost vlasnika da njihovo zemljište neće biti građevinsko, već da će ostati zelena površina. Plansko sađenje drveća sa dubokim korenskim sistemom predstavlja jedini stručni i efikasan način za trajnu stabilizaciju tla i sprečavanje klizišta koja decenijama prete Bajdinoj padini.
Vreme je da se prestane s politizacijom ekologije na štetu naroda. Bajdina padina trenutno nije nikakva „ekološka oaza“, već zapuštena deponija. Usvajanje Plana detaljne regulacije nije napad na prirodu, već spas za Mirijevo. To je povratak pravde starosedeocima i jedini put da ovaj deo Beograda dobije potrebnu infrastrukturu, čistu sredinu i prave, uređene šume.
U svetlu svih ovih činjenica, jasno je da je usvajanje PDR-a ključno za budućnost Mirijeva i njegovih stanovnika. Ovaj plan ne samo da će unaprediti životne uslove, već će i osigurati očuvanje prirode na način koji je održiv i koristan za sve. Građani zaslužuju sigurno i zdravo okruženje, a donošenje ovog plana je prvi korak ka postizanju tog cilja. U narednim mesecima, nadamo se da će se realizacija ovog plana odvijati nesmetano i da će doživeti potpunu implementaciju, kako bi se Bajdina padina konačno transformisala iz zapuštene oblasti u prijatno i funkcionalno urbano okruženje.
