Uvođenje automobila iz inostranstva može delovati kao isplativa opcija za mnoge vozače, ali se postavlja pitanje da li su sve te uštede stvarno realne. Istraživanje Euronews Srbije pokazuje da je kupovina polovnog automobila iz inostranstva često povezana sa brojnim rizicima koji mogu pretvoriti naizgled dobru investiciju u skupo iskustvo.
Svake godine u Srbiju stigne nekoliko desetina hiljada polovnih automobila, najviše iz zemalja poput Italije, Francuske i Nemačke. Na prvi pogled, automobil iz Nemačke, koji ima fer cenu i prihvatljivu kilometražu, može izgledati savršeno. Međutim, u stvarnosti, potrebno je sprovesti temeljnu proveru pre nego što se donese konačna odluka.
Bojan Mirković, tehnički direktor Pane AG Grupe, savetuje kupce da obrate pažnju na detalje kao što su istrošenost volana, ručice menjača, gume na pedalama kočnice, kvačila i gasa, kao i na sedišta. Ove provere su ključne kako bi se osiguralo da se stanje automobila podudara sa prikazanom kilometražom.
Prema podacima platforme CarVertical, skoro svaki petnaesti uvezeni automobil u Srbiji ima sumnjivu kilometražu, a najveći rizik dolazi iz Slovenije, Italije i Holandije. U ovom kontekstu, proveravanje istorije vozila je od suštinskog značaja. Matas Buzelis iz CarVertical-a objašnjava da se izveštaj o istoriji vozila može generisati za otprilike jedan minut, što omogućava kupcima da brzo provere da li postoje „crvene zastavice“ pre nego što odluče o kupovini.
Na primer, jedan izveštaj iz Srbije pokazuje ozbiljan problem sa kilometražom i istorijom šteta. Vozilo koje je imalo 346.000 kilometara imalo je gotovo 180.000 kilometara manje samo godinu dana kasnije. Ovakvi problemi su česti, a prema njihovim podacima, oko 4,1 odsto vozila proverenih u Srbiji imalo je vraćanu kilometražu, dok je skoro 40 odsto imalo zabeleženu štetu.
Uprkos tome što je tržište proveravanja istorije vozila u Srbiji još uvek u razvoju, raste broj korisnika koji planiraju da uvezu automobil. Izveštaji o istoriji vozila često se koriste u pravnim sporovima, kada kupci otkriju probleme nakon kupovine automobila. U takvim situacijama, izveštaji mogu poslužiti kao dokaz na sudu ili pred pravnim institucijama.
Mnogi kupci nakon dobijanja izveštaja nastavljaju proveru kod mehaničara. Mirković savetuje da se obrati pažnja na razlike u dizajnu automobila, kao i na to da li su nosači farova čitavi ili slomljeni. Ukoliko se primete nesrazmere, to može ukazivati na to da je vozilo pretrpelo neku vrstu havarije.
Vraćanje kilometraže se smatra prevarom, ali pitanje kažnjavanja ostaje nejasno. Euronews Srbija je postavio upit Ministarstvu unutrašnjih poslova o praćenju ovog problema, ali do trenutka pisanja ovog članka, odgovor nije stigao.
U okviru ovih informacija, važno je naglasiti da je kupovina polovnog automobila iz inostranstva, i pored potencijalnih ušteda, proces koji zahteva oprez i temeljitu proveru. Preporučuje se da se svaki potencijalni kupac upozna sa svim rizicima i da se ne oslanja isključivo na informacije koje mu prodavci automobila pružaju. Na kraju, dobro informisani kupci koji obrate pažnju na detalje mogu značajno smanjiti rizik od loše investicije i osigurati sebi kvalitetno vozilo koje će im služiti dugi niz godina.
