Vučić je u Mrkonjić Gradu izjavio da Srbija nikada više i nigde neće dozvoliti da se ponovi „Oluja“, dok je Plenković u Kninu poručio da je ta akcija bila „briljantna vojna pobeda i legitimna oslobodilačka akcija“. Ove izjave oslikavaju duboku podvojenost percepcije događaja iz 1995. godine, kada je tokom hrvatske akcije „Oluja“ proterano više od 220.000 Srba, a 1.904 su ubijeni.
Centralni komemorativni skup povodom Dana sećanja na stradale u „Oluji“ održan je u Mrkonjić Gradu, gde su se okupili građani u znak sećanja na stradale. Vučić je naglasio da Srbija neće zaboraviti podršku Republike Srpske i da će nastaviti da jača odnose sa njom. On je istakao da nije sve stradanje na ovim prostorima počelo „Olujom“, podsećajući da su Srbi često bili optuživani za agresiju, dok su zapravo pokušavali da zaštite svoju zemlju i narod.
Ceremonija je započela parastosom koji je služio patrijarh Porfirije, koji je pozvao na sećanje na mučenike i stradalnike srpskog roda. Govorili su i drugi zvaničnici, uključujući Milorada Dodika i Milan Kneževića, koji su takođe izrazili tugu i sećanje na stradale.
U Beogradu je godišnjica obeležena parastosom u Crkvi Svetog Marka, nakon čega su položeni veneci kod spomenika stradalim Srbima. Slični skupovi održani su širom Srbije u okviru državnog programa obeležavanja Dana sećanja.
U Banjaluci je uoči centralne ceremonije održana komemorativna akademija, a otvorena je i izložba posvećena granatiranju izbegličkih kolona tokom „Oluje“. Dan 4. avgust je u Republici Srpskoj proglašen Danom žalosti, a napad na Republiku Srpsku Krajinu označen je kao najveći egzodus civila u Evropi nakon Drugog svetskog rata.
U Hrvatskoj, dan nakon komemoracije, proslavljena je „Oluja“ kao Dan pobede. Plenković je u Kninu istakao da je „Oluja“ bila ključna operacija koja je spasila Bihać od humanitarne katastrofe i promenila odnos snaga u Bosni i Hercegovini. On je nazivao ovu akciju krunom svih pobeda u ratu, dok je Milanović kritikovao motive za naoružavanje Hrvatske.
S druge strane, povodom proslave, zabeleženi su incidenti sa ustaškim pokličima tokom svečanosti, uključujući pevanje pesama koje veličaju ustaški pokret. Ovi događaji dodatno naglašavaju tenzije između Srba i Hrvata, kao i razlike u percepciji „Oluje“.
Milanović je u svom govoru na proslavi spomenuo Srbiju, kritikujući naoružavanje koje dolazi od zapadnih zemalja, što se može smatrati dodatnim povodom za tenzije između dve zemlje. Srbi u Hrvatskoj, koji su ostali da žive u zemlji, suočavaju se sa sve većim obespravljenjem, posebno nakon što je trenutna vlada usvojila desničarske stavove.
Ove komemoracije i proslave ukazuju na duboke rane koje su ostavile ratne tragedije i etničke napetosti, a kako vreme prolazi, čini se da se te rane samo produbljuju. Dok jedni traže pravdu i sećanje na prošlost, drugi slave ono što vide kao pobede, ostavljajući otvorenim pitanja o budućnosti i pomirenju između dva naroda.
