Ko može da radi moraće da zasuče rukave i neće moći da koristi socijalnu pomoć. Ova mera je deo napora države da smanji broj korisnika socijalne pomoći i pritisak na budžet. Ministarstvo za rad naglašava da je neophodno da se radno sposobnim korisnicima novčane socijalne pomoći, u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje (NSZ), obezbedi adekvatna podrška i funkcionalnije sprovođenje mera socijalne uključenosti.
Prema novim pravilima, oni koji su sposobni za rad, a primaju socijalnu pomoć, biće podsticani da se aktiviraju i traže posao. Ove promene su deo novog Zakona o socijalnoj zaštiti, čiji nacrt bi trebalo da bude završen u naredna dva meseca, a neke odredbe bi mogle da stupe na snagu već od 1. januara.
Mirjana Veljović, predsednica Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti, ističe da je prethodni zakon iz 2011. godine bio teško primenljiv i da je dobro što se radi na njegovoj reviziji. Ona naglašava da zaposleni u centrima za socijalni rad često nemaju vremena da se bave svojim osnovnim dužnostima zbog preopterećenosti javnim poslovima, kao što su starateljska zaštita i usvojenje.
Planovi za reformu uključuju uspostavljanje novih, inovativnih i fleksibilnih usluga, kao i povezanost sa pružaocima usluga iz nedržavnog sektora. Na ovaj način, očekuje se smanjenje administrativnih prepreka za korisnike socijalne zaštite, što će ubrzati proces ostvarivanja njihovih prava.
U planu je i uspostavljanje socijalne karte, koja bi omogućila jedinstvenu i centralizovanu evidenciju o socijalno-ekonomskom statusu pojedinaca. Ova karta bi sadržavala tačne i ažurne informacije, čime bi se olakšao pristup uslugama i smanjila administracija.
Osim toga, u okviru reformi, biće omogućeno centrima za socijalni rad da pristupaju evidencijama drugih organa, što bi dodatno ubrzalo procese rešavanja zahteva korisnika. Uvođenje mehanizma kontrole takođe će doprineti transparentnosti i efikasnosti sistema.
U međuvremenu, u svetu rada, proizvodnja u Fijatu se nastavlja 2. septembra, nakon što su zaposleni bili na plaćenom odsustvu. Ova situacija ukazuje na stalne promene i izazove sa kojima se suočava tržište rada.
Sve više poslodavaca zapošljava osobe sa invaliditetom, a Nacionalna služba za zapošljavanje pomaže u njihovom osamostaljivanju. Ova inicijativa je važna jer pruža prilike i smanjuje predrasude u vezi sa zapošljavanjem osoba sa invaliditetom.
U Srbiji, program „Moja prva plata“ pokazuje se kao koristan i za poslodavce i za radnike. Ovaj program ima za cilj da olakša ulazak mladih u svet rada i da im pruži potrebne veštine i iskustvo.
U ovoj ekonomiji, zanati takođe igraju važnu ulogu. Primer je Perko iz Čačka, poslednji sarač u zapadnoj Srbiji, koji se bavi pravljenjem kaiševa od čiste kože. Njegova veština i posvećenost tradiciji ukazuju na to kako se može pronaći put od hobija do uspešne karijere.
S obzirom na sve ove promene i inicijative, jasno je da Srbija teži ka poboljšanju zapošljavanja i socijalne zaštite. Očekuje se da će nove mere doneti pozitivne efekte, kako za korisnike socijalne pomoći, tako i za radnu snagu u celini. U tom smislu, važno je pratiti dalje razvoj događaja i implementaciju novo predloženih zakona i mera.
