Evropska centralna banka (ECB) je najavila planove za pokretanje digitalnog evra do 2029. godine, a pripremna faza za pravni okvir bi trebala biti završena ovog meseca. Ova informacija dolazi iz izvora koji tvrde da će zvaničnici ECB-a doneti odluku o nastavku pripremnog rada na sastanku koji će se održati u Firenci, Italija, ovog vikenda. ECB je započela dvogodišnju pripremnu fazu projekta digitalnog evra 2023. godine, sa ciljem da Evropska unija u međuvremenu usvoji neophodna pravila za uvođenje digitalnog ekvivalenta novčanicama i kovanicama.
Jedan od glavnih izazova s kojim se ECB suočava jeste usklađivanje različitih stavova nacionalnih vlada i Evropskog parlamenta o ovom projektu. Najveća prepreka dolazi iz Evropske narodne partije, gde neki poslanici predlažu alternativna rešenja iz privatnog sektora umesto digitalnog rešenja koje predlaže ECB. Ovaj nesporazum između evropskih institucija dodatno se komplikuje zbog sve veće zavisnosti od američkih kompanija poput Vize, Masterkarda i Pejpala za maloprodajna plaćanja.
Osim toga, postoji zabrinutost da bi stejbl koini podržani dolarima, koje je zagovarao bivši američki predsednik Donald Tramp, mogli da se učvrste u Evropi. Ova situacija dodatno podstiče hitnost razrešenja nesuglasica oko digitalnog evra, jer se evropski kreatori monetarne politike plaše da bi takvi digitalni novčići mogli dodatno oslabiti kapacitet Evropske unije da kontroliše svoje finansijske tokove.
Digitalni evro bi mogao doneti brojne prednosti, uključujući brže i jeftinije transakcije, kao i veću sigurnost u poređenju sa tradicionalnim načinima plaćanja. Uvođenje digitalne valute moglo bi da pomogne u smanjenju gotovinskih transakcija, što je postalo sve važnije s obzirom na trendove digitalizacije i smanjenje upotrebe gotovine u mnogim zemljama. Takođe, ECB se nada da će digitalni evro doprineti jačanju monetarne suverenosti Evrope i smanjiti zavisnost od američkih finansijskih sistema.
Međutim, postoje i izazovi koje treba prevazići pre nego što digitalni evro postane realnost. Pored pravnog okvira, ECB se suočava i sa pitanjima vezanim za zaštitu privatnosti korisnika, kao i mogućim rizicima od sajber napada. Osiguranje da digitalni evro bude otporan na pretnje u digitalnom okruženju biće ključno za njegovu uspešnost.
U kontekstu globalnih trendova, mnoge zemlje već istražuju ili su već uvele svoje digitalne valute. Na primer, Kina je već započela eksperimentalno uvođenje digitalnog juana, dok su i druge zemlje, poput Švedske, u procesu istraživanja digitalnih valuta. Evropska unija mora da reaguje na te promene kako bi ostala konkurentna i osigurala da njene digitalne finansijske infrastrukture budu u skladu sa globalnim standardima.
U narednim mesecima, fokus ECB-a biće na finalizaciji pravnog okvira koji će omogućiti uvođenje digitalnog evra. Očekuje se da će se ovaj okvir razvijati u skladu sa potrebama tržišta, kao i sa željama potrošača. U tom smislu, ECB planira da uključi javnost, kao i stručnjake iz različitih oblasti, kako bi osigurala da digitalni evro bude što funkcionalniji i pristupačniji.
U zaključku, digitalni evro predstavlja ambiciozan projekat koji ima potencijal da transformiše način na koji se obavljaju novčane transakcije unutar Evropske unije. Iako postoje značajni izazovi koje treba prevazići, uključujući pravne, tehničke i političke aspekte, ECB ostaje posvećena razvoju ove digitalne valute. U narednim godinama, razvoj digitalnog evra će biti od ključne važnosti za budućnost evropskog finansijskog sistema.
