Tranzicija industrije zapošljavanja ispituje se kroz perspektivu stručnjaka i mladih ljudi koji se suočavaju sa izazovima. Veštačka inteligencija igra značajnu ulogu u transformaciji tržišta rada.
Sećate li se svog prvog razgovora za posao? Dobro ga i upamtite jer modeli na koje smo navikli više nikada neće izgledati isto. Verovatno ste imali tremu, strepeli od neizvesnosti i ishoda razgovora, ali sigurno niste kod poslodavca išli sa roditeljima i niste morali da se borite sa veštačkom inteligencijom. Na te izazove danas odgovara famozna generacija Z, koja postavlja nove uslove i menja pravila igre na tržištu rada.
Mladi danas ne čekaju u redu na Birou za zapošljavanje, traže dobre uslove iako nemaju iskustva, favorizuju poslove sa fleksibilnim radnim vremenom i u proseku se na njima zadržavaju 1,8 godina. S druge strane, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da u proseku 23,4 meseca traje period od završetka školovanja do prvog stalnog posla, kao i da posao lakše nalaze oni sa završenom srednjom školom, u odnosu na mlade sa fakultetskom diplomom.
U današnjem Blic danu, koji se emituje od 11 sati na Blic TV-u, istražujemo kako danas izgleda zapošljavanje, da li se mladi javljaju na oglase ili čekaju preporuku, šta ih poslodavci pitaju na razgovoru za novo radno mesto, šta se traži više, a šta manje i koliko je veštačka inteligencija uzdrmala tržište rada.
Naši gosti su Lazar Vučić, preduzetnik i osnivač omladinske zadruge BOKS poslovi, i Miloš Turinski sa portala za zapošljavanje Infostud.rs. Njihova iskustva i uvidi mogu nam pomoći da bolje razumemo kako se mladi prilagođavaju novim uslovima na tržištu rada, a posebno kako veštačka inteligencija menja način na koji se posao traži i obezbeđuje.
U razgovoru, Lazar Vučić ističe da su mladi sve više zainteresovani za preduzetništvo i samostalno zapošljavanje. „Generacija Z je odrastala uz tehnologiju, oni su digitalni domoroci. Mnogi od njih ne žele samo da budu zaposleni, već žele da kreiraju svoje prilike i razvijaju svoje ideje“, kaže Vučić. Ovaj trend se može primetiti u porastu broja omladinskih zadruga i start-up kompanija koje vode mladi ljudi.
Miloš Turinski dodaje da je prilagođavanje na tržište rada postalo izazov zbog sveprisutne veštačke inteligencije. „Poslodavci sada koriste AI alate za selekciju kandidata, što stvara pritisak na mlade da se istaknu u moru prijava“, objašnjava Turinski. „Veštačka inteligencija može analizirati CV-e i prepoznati ključne kompetencije, ali to takođe znači da kandidati moraju biti svesni kako da optimizuju svoje prijave.“
Jedna od ključnih tema o kojoj se diskutuje jeste kako se veštačka inteligencija odražava na tradicionalne metode zapošljavanja. Mladi ljudi više ne zavise samo od ličnih preporuka, već se suočavaju sa algoritmima koji odlučuju o njihovim sudbinama. „Svi smo svesni da se svet menja, ali mnogi se još uvek oslanjaju na staromodne pristupe“, kaže Vučić. „Mladi moraju da nauče kako da se prilagode ovom novom okruženju i koriste tehnologiju u svoju korist.“
Pored toga, istražujemo i koliko je važno obrazovanje u ovom novom svetu. Iako su podaci pokazali da su mladi sa srednjom školom brže nalazili posao, Turinski upozorava da visoko obrazovanje i dalje može otvoriti vrata za bolje prilike. „Fakultetska diploma može biti prednost, ali je važno da mladi razvijaju veštine koje su tražene na tržištu“, naglašava on.
Kako se tržište rada nastavlja razvijati, jasno je da će veštačka inteligencija igrati sve značajniju ulogu u oblikovanju budućnosti zapošljavanja. Mladi ljudi će morati da se prilagode ovom novom okruženju, osnažujući svoje veštine i koristeći tehnologiju kako bi se uspešno predstavili poslodavcima. Samo vreme će pokazati kako će se ovi trendovi razvijati, ali jedno je sigurno – tržište rada više nikada neće biti isto.
