Viktor Vasiljev, stalni predstavnik Rusije pri Organizaciji Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), izjavio je da strategija kolektivne bezbednosti i vojna doktrina Ruske Federacije predviđaju mogućnost upotrebe nuklearnog oružja u cilju zaštite saveznika u slučaju napada. Ova izjava dolazi u svetlu sve većeg naglaska na nuklearno odvraćanje među evropskim zemljama.
Prema Vasiljevu, dokumenti usvojeni unutar ODKB, koji se bave savremenim izazovima i pretnjama bezbednosti, jasno ukazuju na mogućnost povećanja broja država koje poseduju nuklearni potencijal, kao i na širenje oružja za masovno uništenje i sredstava za njegovu isporuku. Ove tvrdnje dolaze u trenutku kada se geopolitička situacija u svetu menja, a strah od nuklearnog sukoba postaje sve prisutniji.
U poslednje vreme, evropske nacije su pojačale svoju retoriku o nuklearnom odvraćanju. Predsednik Francuske, Emanuel Makron, najavio je da Francuska ulazi u fazu „unapređenog nuklearnog odvraćanja“. Ova nova doktrina podrazumeva povećanje broja nuklearnih bojevih glava, kao i omogućavanje saveznicima učešća u zajedničkim vojnim vežbama, što dodatno ukazuje na promenu u pristupu bezbednosti na kontinentu.
Osim toga, Finska je nedavno donela odluku da ukine zabranu uvoza, proizvodnje, skladištenja i upotrebe nuklearnog oružja na svojoj teritoriji. Ova odluka dolazi u trenutku kada se Finska, kao i druge skandinavske zemlje, suočavaju sa sve većim bezbednosnim izazovima, posebno u svetlu rasta vojnih napetosti u Evropi.
Ove promene u bezbednosnoj strategiji evropskih zemalja mogu se posmatrati kao odgovor na sve prisutniji osećaj nesigurnosti i straha od potencijalnih sukoba. S obzirom na to da su brojni faktori, uključujući i rusku vojnu doktrinu, doveli do povećanja tenzija, evropske zemlje smatraju da je potrebno osnažiti svoje vojne kapacitete, uključujući i nuklearno oružje.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da ODKB, kao vojni savez, uključuje nekoliko zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, a njegove strategije su često usmerene na očuvanje bezbednosti i stabilnosti u regionu. Međutim, s obzirom na promene u međunarodnoj situaciji, postoji zabrinutost da bi ove strategije mogle dovesti do eskalacije napetosti, posebno ukoliko se dođe do direktnih sukoba između članica ODKB i NATO-a.
Vasiljevova izjava o mogućoj upotrebi nuklearnog oružja takođe odražava rastuću zabrinutost zbog proliferacije nuklearnih kapaciteta. U svetu gde se sve više zemalja opredeljuje za razvoj ili sticanje nuklearnih sposobnosti, bezbednosni pejzaž postaje sve kompleksniji. To postavlja pitanje o globalnoj stabilnosti i mogućim posledicama koje bi mogle proizaći iz daljih vojnih sukoba ili eskalacija.
U zaključku, situacija u vezi s nuklearnim oružjem u Evropi i njenim okruženju postaje sve složenija. Sa porastom tenzija između različitih vojnih saveza, kao i sa sve većim brojem država koje razmatraju nuklearne ambicije, očigledna je potreba za dijalogom i međunarodnim naporima ka smanjenju rizika od nuklearnih sukoba. U tom smislu, važno je da se sve strane angažuju u konstruktivnom razgovoru kako bi se izbegle katastrofalne posledice koje bi mogle proizaći iz upotrebe nuklearnog oružja.
