Iako mnogi smatraju da je pčelarstvo lako, iskusni pčelari upozoravaju da je to prava nauka koja zahteva veliko znanje i posvećenost. Ova grana poljoprivrede polako postaje sve unosnija, s procenama da se od 100 košnica može zaraditi i do 10.000 evra, pod uslovom da su uslovi optimalni za pčele. Pčelari poput Rodoljuba Živanovića, predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije, naglašavaju da je za uspešno pčelarstvo potrebno više od osnovnog razumevanja.
Jedna košnica može doneti između 20 i 50 kilograma meda, zavisno od toga da li se seli ili ostaje na istom mestu. Ako se sav prikupljeni med proda po ceni od četiri evra po kilogramu, ulaganje se može udvostručiti već u prvoj sezoni. Na tržištu, kilogram meda se prodaje po ceni koja varira od 700 do 1.000 dinara, što dodatno ukazuje na potencijalnu dobit.
U svetu, pčelarstvo postaje sve popularnije, a među poznatim ličnostima koje se bave ovim poslom su pevačica Bijonse i glumci poput Leonarda Di Kaprija i Breda Pita. U Srbiji, sve je više porodica koje se ozbiljno bave pčelarstvom, iako se često smatra da je to jednostavan posao. Pčelari kao što je Bojan Batinić iz Vlaškog dola pokazuju kako se može uspešno poslovati u ovoj oblasti. On ima 200 košnica i seli ih na polja suncokreta kako bi povećao prinos.
Pčelari se suočavaju s brojnim izazovima, uključujući zavisnost od meteoroloških uslova. Živanović ističe da je potrebno puno znanja i iskustva, te da pčelari moraju stalno da se edukuju i usavršavaju. Ulaganje u opremu, kao što su košnice, nije malo, a cena jedne košnice se kreće oko 50 evra. Iako se ulaganje brzo isplati, uslovi moraju biti povoljni, što znači da pčelari često sele svoje košnice više puta tokom godine.
Podrška države i lokalnih vlasti takođe igra ključnu ulogu u razvoju pčelarstva u Srbiji. Država nudi subvencije, koje su prošle godine iznosile 720 dinara po košnici, ali pčelari moraju imati najmanje 20 košnica da bi dobili pomoć. U Srbiji postoji oko 1,1 milion košnica, a registrovano je oko 15.000 pčelara, dok se gajenjem pčela bavi oko 30.000 domaćinstava. Godišnja proizvodnja meda kreće se od 6.000 do 9.500 tona, a trećina te proizvodnje čini bagremov i suncokretov med.
Srbija ima odlične agroekološke i meteorološke uslove za gajenje pčela, a proizvodi šest vrsta meda sa zaštićenim geografskim poreklom. Među ovim vrstama su homoljski, kačerski, đerdapski, deliblatski, fruškogorski i vlasinski med. Da bi pčelarstvo postalo ozbiljan biznis, Živanović naglašava da je potrebno imati najmanje 250-300 košnica, jer sve ispod toga može biti samo dodatni posao za porodicu.
Važno je da pčelari prodaju med direktno kupcima, bez posrednika, jer strana tržišta često preferiraju direktnu kupovinu od proizvođača. Kako bi se olakšao plasman meda, Savez pčelarskih organizacija Srbije je sagradio pogon za prikupljanje i plasman meda u Rači, kapaciteta 3.000 tona godišnje. Ovaj pogon omogućava pčelarima da dobiju fer cenu i siguran plasman, otkupljujući med po ceni od 4,70 evra, što je trenutno jedna od najviših cena na tržištu.
U zaključku, pčelarstvo u Srbiji predstavlja potencijalnu priliku za mnoge porodice, ali zahteva ozbiljan pristup, znanje i kontinuiranu edukaciju. Sa pravim investicijama i podrškom, pčelarstvo može postati uspešna i unosna grana poljoprivrede koja ne samo da doprinosi ekonomiji, već i očuvanju prirode i biodiverziteta.
