Zorica Stanković, pesnikinja, novinarka, fotoreporterka i kulturna stvarateljka, preminula je u svom rodnom gradu Svrljigu, ali je veći deo svog života i rada provela u Nišu, gde je ostavila značajan trag. Njena smrt je pogodila mnoge koji su je poznavali, kako u kulturnim krugovima, tako i van njih. Na Instagram stranici glasjuga objavljeno je da je Zorica iza sebe ostavila bogat opus, koji uključuje stihove, fotografije, kao i brojne nagrade i priznanja, ali ono što je najvažnije, ostavila je neizbrisiv trag među ljudima.
Zorica je decenijama bila aktivna u kulturnom i humanitarnom životu Niša. Organizovala je književna i umetnička dešavanja, često podstičući mlade talente i pružajući im priliku da se iskažu. Njena posvećenost kulturi i umetnosti bila je očigledna u svemu što je radila. Takođe, bila je i članica Niškog kamernog hora, gde je pevanjem doprinosila kulturnoj sceni grada. Njena ljubav prema muzici i poeziji bila je duboko ukorenjena, a često je isticala važnost veze između ova dva umetnička izraza, govoreći: „Poezija nikako ne ide bez muzike.“
Zorica je bila poznata po svom entuzijazmu i energiji koje je unosila u svaki projekat. Njene pesme su odražavale ljubav prema životu, prirodi i ljudskim emocijama, a njen rad kao novinarke i fotoreporterke doprineo je dokumentovanju trenutaka koji su oblikovali istoriju Niša. Kroz svoje fotografije, Zorica je pričala priče koje su oslikavale svakodnevicu, ali i posebne trenutke u životima ljudi koje je srela.
Osim što je bila umetnica, Zorica je bila i aktivistkinja. Njena humanitarna delatnost uključivala je pomoć onima kojima je bila potrebna, a posebno je bila posvećena radu sa mladima i ugroženim grupama. Organizovala je brojne akcije prikupljanja pomoći i donacija, a njen trud nije ostao neprimećen. Zbog njenog angažmana, dobijala je priznanja i zahvalnice, ali je uvek skromno isticala da je za nju najvažnije to što može da pomogne drugima.
U Nišu je bila poznata i kao osoba koja je okupljala ljude, stvarajući zajednicu koja je zajedno radila na kulturnim projektima. Njena sposobnost da inspiriše i motiviše druge bila je neprocenjiva, a mnogi mladi umetnici su joj zahvalni za podršku koju im je pružila na početku njihovih karijera. Njena vrata su uvek bila otvorena, a njen osmeh je osvetljavao prostoriju.
Zorica Stanković će biti zapamćena ne samo kao talentovana umetnica, već i kao osoba koja je u životima mnogih ostavila neizbrisiv trag. Njena strast prema umetnosti, njen humanitarni rad i njena sposobnost da inspiriše druge čine je izuzetnom ličnošću koja će nedostajati svima koji su je poznavali. U trenutku kada je otišla, ostavila je za sobom bogatstvo koje će živeti u sećanjima onih koji su je voleli i poštovali.
Njena smrt je veliki gubitak za kulturnu scenu Niša, ali i šire. Mnoge inicijative koje je pokrenula i događaji koje je organizovala će i dalje biti inspiracija za nove generacije umetnika i aktivista. Na kraju, Zorica Stanković je bila više od pesnikinje i novinarke; bila je svetionik nade i ljubavi, čiji je rad obeležio vreme u kojem je živela. Njena baština će trajati, a njene reči i dela će nastaviti da inspirišu i pokreću ljude na akciju.
