Ukrajinski poljoprivredni proizvodi čine manje od sedam odsto ukupnog uvoza hrane u Evropsku uniju. Iako je njihov udeo relativno mali, postali su značajno političko pitanje, posebno u državama koje se graniče sa Ukrajinom. Protesti poljoprivrednika u Poljskoj, Slovačkoj i Mađarskoj ukazuju na to da se iza spora oko uvoza krije mnogo veće pitanje – kako bi eventualni ulazak Ukrajine u EU mogao da utiče na raspodelu sredstava iz Zajedničke poljoprivredne politike.
Za Ukrajinu, Evropska unija predstavlja ključno tržište, jer se u Uniju plasira oko polovine njenog ukupnog poljoprivrednog izvoza. Prema rečima zamenika ukrajinskog ministra ekonomije, životne sredine i poljoprivrede Tarasa Visockog, poljoprivreda čini više od 50 odsto ukupnog ukrajinskog izvoza, a u nekim kvartalima taj procenat dostiže čak 62 odsto. S druge strane, ukrajinski proizvodi su samo mali deo znatno većeg tržišta hrane u EU. Podaci Evropske komisije pokazuju da su ukrajinski poljoprivredni proizvodi 2024. godine činili blizu sedam odsto poljoprivrednog uvoza EU, dok je njihov udeo u ukupnoj potrošnji Unije bio ispod pet odsto.
U 2025. godini, ukupan izvoz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda je pao za devet odsto, na 22,7 milijardi dolara. Ovaj pad je delimično rezultat smanjenih isporuka ka EU nakon uvođenja novog režima kvota. Naime, Brisel je 2022. godine, nakon početka rata i blokade Crnog mora, suspendovao carine i kvote na ukrajinske poljoprivredne proizvode. Međutim, žito koje je trebalo da bude u tranzitu ka svetskim tržištima ostajalo je u pograničnim zemljama EU, obarajući lokalne cene i izazivajući proteste poljoprivrednika tokom 2023, 2024. i 2025. godine.
Mere autonomne trgovine su ukinute 5. juna 2025. godine, a novi dogovor između Brisela i Kijeva vratio je ukrajinski izvoz u sistem kvota, uz zaštitne mehanizme koji se mogu aktivirati u slučaju ozbiljnih poremećaja na tržištu EU ili pojedinih država članica. Taras Visocki je naglasio da je ovo više politička tema nego pitanje stvarnih brojki, te da Ukrajina pokušava da objasni da je reč o saradnji, a ne o konkurenciji.
Ipak, trgovinski spor nije otklonio veći strah evropskih proizvođača – šta bi se dogodilo sa subvencijama ako Ukrajina postane članica EU. Ukrajina je pre rata raspolagala sa 41,3 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, što je više nego bilo koja pojedinačna članica EU. Poređenja radi, Francuska ima 27,4 miliona hektara, a Španija 23,9 miliona. Zbog ruske okupacije, korisne površine u Ukrajini su smanjene na oko 24,5 miliona hektara, prema proceni Visockog, koji smatra da se u evropskim raspravama često koriste predratni podaci, čime se preuveličava trenutni obim ukrajinskog poljoprivrednog potencijala.
Struktura ukrajinske poljoprivrede dodatno pojačava zabrinutost u EU. Veliki agroholdinzi imaju dominantnu ulogu u izvoznom sektoru, što evropska udruženja poljoprivrednika vide kao mogući pritisak na buduću raspodelu sredstava iz Zajedničke poljoprivredne politike. Iz ovog razloga, očekuje se da će naredni pregovori manje oblikovati ukupni podaci o tržištu EU, a više politički pritisak iz država kao što su Poljska, Slovačka i Mađarska.
Trgovinski sporazum je donekle smirio nezadovoljstvo zbog uvoza, ali nije odgovorio na ključno pitanje koliko bi poljoprivrednici u sadašnjim članicama mogli da izgube ako Ukrajina jednog dana postane članica EU. Ova situacija ostaje kompleksna i zahteva pažljiv pristup, kako bi se obezbedila ravnoteža između interesa ukrajinskih poljoprivrednika i onih iz EU. Tokom narednih godina, kako se situacija bude razvijala, važno je pratiti kako će se ovi politički i ekonomski faktori odraziti na poljoprivredne sektore obe strane.
