Beograđani koji su u utorak posetili Novo bežanijsko groblje imali su neobičan susret sa gladnom lisicom. Ova divlja životinja, koja je u potrazi za hranom, sišla je iz šume Radiofar i došla do večnog počivališta na delu Novog Beograda. Ono što je iznenadilo posetioce je to što lisica nije pokazivala strah od ljudi. Pored Bežanije, lisice su viđene i na Adi Ciganliji, što ukazuje na to da se divlje životinje sve češće kreću urbanim sredinama.
Sanja Radosavljević iz udruženja Animal Rescue Serbia ističe da ovo nije prvi put da se lisice spuštaju u gradske sredine. Glavni razlog za to je potraga za hranom. „Zapravо smo mi preuzeli njihove teritorije. Beograd se širi, a obodni delovi grada su često mesta koja divlje životinje posećuju“, objašnjava Radosavljevićeva. Ona dodaje da lisice često dolaze na groblja zbog hrane i vode koje su ostavili sugrađani, ali se mogu videti i pored kontejnera, gde lako pronalaze ono što im je potrebno za preživljavanje.
Pre samo tri dana, u naselju Mirijevo na Zvezdari viđena je još jedna divlja životinja – lasica. Stanovnici veruju da je došla iz Bajdine šume, takođe u potrazi za hranom i vodom. Njena pojava zabeležena je na društvenim mrežama, a na video-snimku se može čuti dete koje doziva „lijo, lijo“. Iako su lasice poznate po svojoj plašljivosti, ova se nije uplašila ljudi.
Radosavljevićeva objašnjava da lisice na prvi pogled mogu delovati kao pretnja, ali da one zapravo najčešće napadaju manje životinje poput kokošaka, glodara i ptica. „Lisice ne napadaju ljude, tako da ne treba da se plašimo. U slučaju da neko vidi lisicu u svom dvorištu, dovoljno je da se lupi nogom o tlo ili vikne, i ona će pobjeći. Napadaju samo ako se osećaju ugroženima“, dodaje Radosavljevićeva.
Postoji i pogrešna percepcija vezana za lisice, posebno u vezi sa besnilom. Sanja naglašava da je besnilo na našim prostorima iskorenjeno pre mnogo godina, te da, ukoliko lisica ujede čoveka, to može izazvati samo ogrebotine. Takvi slučajevi nisu zabeleženi u skorije vreme.
Stručnjaci upozoravaju da je pojava divljih životinja u urbanim sredinama sve češća i da će ih biti sve više. Ovo je rezultat urbanizacije i širenja gradova, što dovodi do smanjenja prirodnih staništa divljih životinja. „Gradovi postaju sve više slični njihovim staništima, a ljudi im ostavljaju dovoljno hrane kako bi se prilagodile životu u urbanim sredinama“, objašnjavaju stručnjaci.
Neki građani izražavaju zabrinutost zbog prisustva divljih životinja, dok drugi smatraju da je to prirodan deo života u gradu. „Nisam se uplašila kada sam videla lisicu. Čak mi je bilo drago da je tu, ali se nadam da neće postati opasne“, kaže jedna Beograđanka.
S obzirom na sve veću interakciju između ljudi i divljih životinja, važno je podizati svest o tome kako se ponašati kada se susretnemo sa njima. Obrazovanje građana o divljim životinjama i njihovim navikama može pomoći u smanjenju straha i stresa, a istovremeno omogućiti miran suživot.
Dok Beograd postaje sve više urbano okruženje, važno je pronaći ravnotežu između očuvanja prirode i urbanizacije. Divlje životinje, poput lisica i lasica, su deo ovog ekosistema i njihova prisutnost može biti i pozitivna, ukoliko se pravilno razume i prihvati.
