Istraživanja pokazuju da raste podrška građana Zapadnog Balkana evropskim integracijama, sa najvišom podrškom u Albaniji i najnižom u Srbiji. Učesnici upozoravaju da ulazak pojedinih zemalja u EU ne sme da dovede do novih podela u regionu i naglašavaju važnost daljeg jačanja regionalne saradnje.
Postoji optimizam u vezi sa ulaskom dve zemlje Zapadnog Balkana, Crne Gore i Albanije, u Evropsku uniju (EU), poručeno je na panel-diskusiji o proširenju EU organizovanoj u okviru međunarodnog skupa GLOBSEC u Pragu. Učesnici panel-diskusije smatraju da bi ulazak ove dve zemlje u EU mogao dovesti i do produbljivanja podela u regionu Zapadnog Balkana. Takođe, ističu da bi proširenje Unije na ovaj region imalo pozitivan uticaj ne samo na zemlje kandidate, već i na bezbednost i ekonomiju zemalja EU.
Panel-diskusija pod nazivom „Od politika do ljudi: bezbednost i mogućnosti kroz regionalnu saradnju i proširenje EU“ održana je u okviru skupa o srednjoevropskoj bezbednosti koji je održan u Pragu od 20. do 23. maja 2026. godine. Pavle Janković iz Saveta za regionalnu saradnju naglasio je da istraživanja koja ova organizacija sprovodi u zemljama Zapadnog Balkana pokazuju da je građanima ovog regiona važna i regionalna saradnja i ulazak u Evropsku uniju.
Istraživanje „Balkan Barometer“ iz 2025. godine pokazuje da je u državama Zapadnog Balkana tokom 2025. godine porasla podrška građana ulasku u Evropsku uniju. Prema istraživanju, 64 odsto građana takozvane zapadno balkanske šestorke (Crna Gora, Srbija, Bosna i Hercegovina, Albanija, Kosovo i Severna Makedonija) smatra da bi ulazak u EU bio pozitivan za njih, što je za deset procenata više u odnosu na 2024. godinu.
Podrška ulasku u EU najizraženija je kod građana Albanije (86 odsto) i Kosova (78 odsto). S druge strane, najniži rezultat u regionu ima Srbija sa 42 odsto. Istraživanje takođe pokazuje da većina građana regionalnu saradnju na Zapadnom Balkanu vidi kao „važan pokretač napretka“ u oblastima politike, ekonomije, bezbednosti i opšteg blagostanja.
– Ovo nam govori da, uprkos frustracijama, sporim reformama i političkim tenzijama, ljudi i dalje vide svoju budućnost u Evropskoj uniji. Ali oni očekuju više od pukih deklaracija, očekuju radna mesta, mobilnost, sigurnost, predvidljivost, manje korupcije i više prilika – ističe Pavle Janković. On navodi primere praktične saradnje u regionu koji su značajni za obične ljude, poput ukidanja roming tarifa unutar Zapadnog Balkana ili mogućnosti putovanja sa ličnim kartama unutar regiona.
Janković upozorava da regionalna saradnja mora da se nastavi i nakon što neke od ovih zemalja pristupe Uniji. – Budućnost pristupanja jedne ili dve ekonomije Zapadnog Balkana Evropskoj uniji ne bi smela da stvori nove podele u regionu – naglašava. Kristijan Šmit, odlazeći visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, slaže se sa Jankovićem, ističući da Crna Gora i Albanija mogu postati svetionik uspeha, ali da uspeh jednih ne smije postati problem za druge.
Husein Bakći, profesor na Bliskoistočnom tehničkom univerzitetu, dodaje da je važno da stanovnici balkanskih zemalja imaju ravnopravan položaj kada stupe u Evropsku uniju. Ana Krstinovska, istraživačica iz Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku, ističe da postoje tri moguća scenarija u narednih deset godina: najoptimističniji u kojem bi sve države Zapadnog Balkana postale punopravne članice EU, srednji scenario u kojem samo Crna Gora i Albanija postaju članice, i najnepovoljniji u kojem nijedna od zemalja ne postaje članica.
Krstinovska smatra da Evropska unija već gubi time što se nije proširila na Zapadni Balkan, navodeći primer proizvodnje kritičnih sirovina. – Zapadni Balkan je značajan proizvođač bakra, ali većina tog bakra završava u Kini – objašnjava ona. Učesnici panela izrazili su optimizam po pitanju skorijeg ulaska Crne Gore i Albanije u EU, dok Srbija ima zastoj zbog odnosa sa Kosovom i problema u oblasti vladavine prava.
Nedavno je otvorena diskusija o drugačijim modelima integracije zapadno balkanskih zemalja u ekonomske tokove EU, a članice EU poput Austrije, Češke i Italije zagovaraju postepenu integraciju država kandidata u jedinstveno tržište EU. Ideja o integraciji u evropsko jedinstveno tržište izneta je od strane predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Albanije Edija Rame.
