U Crnoj Gori je na kraju jula 2023. godine zabeleženo značajno povećanje broja blokiranih računa preduzeća i preduzetnika, koje sada iznosi više od 21.000. Ovaj broj predstavlja porast od 0,17% u odnosu na kraj prethodnog meseca. Ukupan iznos duga na osnovu kojeg su računi blokirani dostigao je 1,49 milijardi evra, što je povećanje od 0,86% u odnosu na jun 2023. godine, prema podacima koje je saopštila Centralna banka Crne Gore.
Koncentracija duga u Crnoj Gori je prilično visoka, s obzirom na to da 10 najvećih dužnika čini čak 34,91% ukupnog iznosa blokade. Ovi podaci ukazuju na ozbiljnu finansijsku krizu koja se može odraziti na celokupno privredno stanje u zemlji. Visok nivo blokiranih računa može imati dugoročne posledice po ekonomiju, uključujući smanjenje ulaganja, gubitak radnih mesta i smanjenje potrošnje.
Blokada računa preduzeća i preduzetnika često je rezultat nakupljanja dugova prema različitim državnim institucijama, uključujući poreze, doprinose i druge obaveze. Ova situacija može biti posebno teška za mala i srednja preduzeća, koja su često najosetljivija na finansijske pritiske. Kada se računi blokiraju, preduzetnici gube pristup svojim sredstvima, što dodatno otežava održavanje poslovanja i ispunjavanje obaveza prema zaposlenima i dobavljačima.
U poslednjih nekoliko godina, Crna Gora se suočava sa različitim ekonomskim izazovima, uključujući i posledice pandemije COVID-19. Mnoge kompanije su se suočile sa smanjenjem prihoda zbog zatvaranja i drugih restrikcija, što je dovelo do povećanja duga i, kao rezultat toga, do blokade računa. Osim toga, ekonomska neizvesnost i politička nestabilnost mogu dodatno otežati situaciju za preduzeća.
Vlasti Crne Gore svesne su ovih problema i preduzimaju određene mere kako bi podržale privredu. U okviru različitih programa pomoći, vlada je pokušala da olakša teret dugovanja za preduzeća, nudeći subvencije, poreske olakšice i druge oblike podrške. Međutim, mnogi stručnjaci ističu da su potrebne dugoročne reforme kako bi se stvorili uslovi za održiv ekonomski rast i smanjenje duga.
Jedna od mogućnosti za rešavanje problema blokiranih računa jeste jačanje sistema naplate potraživanja i unapređenje pravnog okvira koji reguliše poslovanje preduzeća. Uvođenje efikasnijih mehanizama za rešavanje sporova i unapređenje poslovne klime može pomoći preduzećima da prevaziđu finansijske poteškoće i smanje rizik od blokade računa.
Pored toga, važno je i raditi na jačanju konkurentnosti privrede, što podrazumeva podršku inovacijama, privlačenje stranih investicija i razvoj novih tržišta. Ulaganje u obrazovanje i obuku radne snage takođe može doprineti jačanju privrede i smanjenju nezaposlenosti.
U kontekstu trenutne situacije, važno je da preduzetnici budu svesni svojih obaveza i proaktivno rade na upravljanju dugovima. Planiranje budžeta, praćenje cash flow-a i pravovremeno izmirenje obaveza može pomoći u izbegavanju blokade računa. Takođe, preduzetnici bi trebali razmotriti mogućnosti restrukturiranja dugova i saradnju sa finansijskim institucijama kako bi obezbedili potrebna sredstva za poslovanje.
U zaključku, trenutna situacija u Crnoj Gori predstavlja ozbiljan izazov za preduzeća i preduzetnike. Potrebno je zajedničko delovanje vlasti, poslovnog sektora i šire zajednice kako bi se stvorili uslovi za oporavak i održiv rast. Samo kroz efikasne mere i saradnju možemo se nadati smanjenju broja blokiranih računa i postizanju stabilnije ekonomske budućnosti.
