Godina 2025. bila je presudna za odnose između Ukrajine i Evropske unije, obeležena intenzivnom diplomacijom i strateškim susretima na visokom nivou. Dok je rat u Ukrajini nastavio da oblikuje bezbednosnu situaciju u Evropi, Brisel je preuzeo aktivnu ulogu u podršci Kijevu, ne samo kroz vojnu i finansijsku pomoć, već i kroz političku i integracionu podršku. Tokom godine, Ukrajina je bila u centru evropske geopolitike, a niz samita i sastanaka potvrdio je opredeljenost EU da podrži ovu zemlju.
Januar je započeo NATO samitom u Hagu, na kojem su se okupili lideri 32 države članice radi jačanja odbrane i podrške Ukrajini. Glavne teme sastanka uključivale su povećanje odbrambenog budžeta na 5% BDP-a, obezbeđivanje kontinuirane pomoći Ukrajini i jačanje transatlantske saradnje.
U februaru, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski sastao se sa predsednikom SAD Donaldom Trampom u Beloj kući, tražeći bezbednosne garancije za Ukrajinu. Ovaj susret je, međutim, doveo do verbalnog sukoba, što je dodatno naglasilo napetosti u regionu.
Početkom marta, evropski i NATO lideri okupili su se u Londonu kako bi razvili mirovnu strategiju za Ukrajinu, formirajući „koaliciju voljnih“ država koje bi podržale dugoročne bezbednosne garancije. Dva dana kasnije, lideri EU održali su vanredno zasedanje posvećeno Ukrajini, potvrđujući čvrstu podršku Kijevu i postavljajući osnove za buduće mirovne pregovore koji bi se zasnivali na teritorijalnom integritetu Ukrajine.
U aprilu, na jubilarnom sastanku Asocijativnog saveta, EU i Ukrajina potvrdile su strateško partnerstvo i osudile rusku agresiju. Akcenat je stavljen na reformski proces u Ukrajini i jačanje vladavine prava, kao i na pripreme za otvaranje pregovaračkih klastera u procesu evropskih integracija.
U avgustu, Zelenski se ponovo sastao s Trampom, zajedno sa liderima EU, gde su razgovarali o bezbednosnim garancijama i mogućim mirovnim inicijativama. U oktobru, na neformalnom sastanku šefova država i vlada EU u Kopenhagenu, Ukrajina je bila jedna od centralnih tema, s naglaskom na jačanje evropske odbrambene politike i potrebu da Evropa preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost.
U Kijevu je održan sastanak zemalja donatora i evropskih institucija, gde je koordinirana finansijska pomoć i planiranje posleratne obnove Ukrajine. Ovaj format se pokazao kao ključni mehanizam za povezivanje vojne, budžetske i razvojne pomoći EU.
Na završnom samitu godine, lideri EU odobrili su značajan višegodišnji finansijski paket pomoći Ukrajini vredan oko 90 milijardi evra. Ova odluka je poslala jasnu poruku da je podrška Ukrajini strateška i dugoročna, bez obzira na unutrašnje političke izazove u EU.
Na kraju godine, Ukrajina je objavila kompletan mirovni plan od 20 tačaka, koji je razvijen u saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama. Plan predviđa potvrdu suvereniteta Ukrajine i obezbeđuje jak sistem bezbednosnih garancija, uključujući koordinisani vojni odgovor u slučaju napada. Takođe se predlaže potpisivanje sporazuma o nenapadanju između Ukrajine i Rusije, s mehanizmima za praćenje linije kontakta.
Godina 2025. pokazala je da je podrška Ukrajini od suštinskog značaja za stabilnost evropskog kontinenta, a EU se čvrsto opredelila da bude partner u ovom procesu, obezbeđujući dugoročne garancije i podršku u reformama koje su ključne za evropsku budućnost Ukrajine.
