Da li ste se nekada „opekli“ jer ste odmah na prvom razgovoru želeli da znate kolika će vam biti plata i da li ćete raditi prekovremeno? Ova pitanja se često javljaju kod kandidata za posao, naročito kod onih koji su tek završili fakultet ili imaju poljuljano samopouzdanje. Mnogi od njih ne znaju kako da se postave tokom razgovora sa regruterom. Osim toga, često ih je sramota da postave pitanja, misleći da će izgubiti šanse za dobijanje posla. S druge strane, više su fokusirani na odgovore koje treba da daju.
U Srbiji, kandidati za posao su posebno oprezni. Naime, u nekim profesijama izbor ponuda nije veliki, a konkurencija je izuzetno jaka. U našoj kulturi, poslodavci često ne cene kada im postavljate direktna i konkretna pitanja. Ipak, postoje izuzeci, posebno kod poslodavaca koji traže aktivne i otvorene kandidate. Preporučuje se da pre odlaska na razgovor istražite komentare na forumima o politici poslovanja firme ili, još bolje, da se konsultujete sa nekim ko ima iskustva u toj kompaniji.
Jedna od najčešćih pitanja koja kandidati izbegavaju je pitanje o plati. U razvijenim evropskim zemljama, postavljanje pitanja o plati je normalno i očekivano. Poslodavci često sami informišu kandidate o tome šta mogu da očekuju. U Srbiji, međutim, samo profesionalci iz traženih oblasti mogu sebi priuštiti da postavljaju ovakva pitanja.
Kandidati takođe često ne postavljaju pitanje o danima odmora. Iako je legitimno znati kakvi su uslovi rada, postavljanje ovakvog pitanja može poslati negativnu poruku poslodavcu. To može izgledati kao da niste ni počeli da radite, a već se raspitujete o odmoru. Umesto toga, možete preformulisati pitanje da zvuči manje direktno, kao što je: „Kakva su moja prava kao radnika?“.
Još jedan primer je pitanje o prekovremenom radu. Postavljanje pitanja o tome da li se radi prekovremeno, a ako da, da li je to plaćeno, može stvoriti loš utisak. Na ovaj način možete poslati poruku poslodavcu da niste spremni da žrtvujete svoje vreme za završavanje posla, kao i da očekujete kompenzaciju za svaki dodatni sat rada. U mnogim zemljama Evrope, ali i sveta, kandidati imaju više slobode da postave ovakva pitanja, iako nisu svuda dobro prihvaćena.
Veliko tržište rada pruža priliku da eksperimentišete sa pitanjima koja postavljate. Međutim, važno je biti oprezan i ne preceniti ili potceniti sebe, jer loša procena može koštati potencijalnog radnog mesta. Preporučuje se da se fokusirate na pozitivne aspekte svog iskustva i veština, a ne na mogućnosti koje vas mogu staviti u lošiji položaj.
Na kraju, važno je napomenuti da je razgovor za posao dvosmerna ulica. I vi imate prava da postavite pitanja i saznate više o kompaniji i uslovima rada. Razgovor ne bi trebao biti samo o tome šta vi možete ponuditi, već i o tome šta kompanija može ponuditi vama.
U komentarima možete podeliti svoja iskustva sa razgovora za posao. Da li ste se ikada „opekli“ postavljajući pitanja koja se smatraju „zabranjenima“? Šta vas najčešće pitaju poslodavci, a možda ne bi smeli? Razmena iskustava može pomoći drugima da se bolje pripreme za izazove razgovora za posao.
