Goran Vasić, bivši v.d. direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, uhapšen je zbog sumnje u zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene isprave. Ova informacija dolazi iz saopštenja Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, koje je zajedno sa MUP-om RS, UKP, SBPOK i Odeljenjem za suzbijanje organizovanog finansijskog kriminala sprovelo predistražni postupak.
Osumnjičeni je zadržan i biće sproveden na saslušanje pred nadležnim organima. Prema navodima tužilaštva, Vasić je u svojstvu službenog lica prekoračio svoja ovlašćenja i time izvršio krivično delo. Sumnja se da je falsifikovao Predlog za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra, koji je zatim dostavio Vladi Republike Srbije putem Ministarstva kulture.
Ovaj falsifikovani Predlog nije bio sačinjen u skladu sa stručnim standardima, jer nije uključivao učešće konzervatorskih stručnjaka iz Republičkog zavoda. Upravni postupak je završen 14. novembra 2024. godine, kada je Vlada donela odluku o prestanku svojstva kulturnog dobra za zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu. Ovo brisanje iz registra nepokretnih kulturnih dobara je prema oceni tužilaštva nanelo štetu kulturnom nasleđu Republike Srbije.
U saopštenju se takođe navodi da je Vasić, kao direktor zavoda, bio obavezan da štiti i čuva kulturno nasleđe, u skladu sa odredbama Ustava Republike Srbije i Zakona o kulturnom nasleđu. Dana 12. maja 2025. godine, izvršeni su pretresi u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, što je dovelo do hapšenja Vasića.
Ovaj slučaj pokreće ozbiljna pitanja o integritetu institucija koje su odgovorne za očuvanje kulturnog nasleđa, kao i o mogućim posledicama koje ovakvi postupci mogu izazvati. Kulturno nasleđe predstavlja važan deo identiteta naroda i njegovu istoriju, a zloupotrebe u ovom domenu mogu imati dalekosežne posledice.
Upravo zato je važno da nadležni organi preduzmu sve potrebne mere kako bi se osigurala odgovornost i transparentnost u radu institucija koje se bave zaštitom kulturnog nasleđa. Ovaj slučaj takođe naglašava potrebu za jačanjem sistema kontrole i nadzora unutar ovakvih institucija, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.
Pored toga, javnost ima pravo da bude obaveštena o ovakvim slučajevima, kao i o postupcima koji se preduzimaju protiv onih koji zloupotrebljavaju svoj položaj. Uloga medija u ovom kontekstu je od suštinskog značaja, jer oni mogu doprineti informisanju građana i podizanju svesti o značaju zaštite kulturnog nasleđa.
S obzirom na trenutni kontekst, ovaj slučaj može poslužiti kao upozorenje za sve one koji misle da se mogu igrati sa pravilima i normama koje su postavljene kako bi se očuvala vrednost kulturnog nasleđa. Zloupotrebe poput ovih ne samo da ugrožavaju konkretne objekte i spomenike, već i celokupnu kulturnu baštinu jednog naroda.
U svetlu ovih događaja, od suštinskog je značaja da se sistem zaštite kulturnog nasleđa dodatno ojača i unapredi. Takođe je potrebno osigurati da svi učesnici u ovom procesu budu adekvatno obučeni i svesni svojih odgovornosti. Samo tako možemo očuvati bogatstvo koje nam je ostavljeno, ali i obezbediti da buduće generacije imaju priliku da uživaju u njemu.
Ovaj slučaj, iako tužan, može poslužiti kao katalizator za promene i poboljšanja u sistemu zaštite kulturnog nasleđa u Srbiji.
