Predsednik Opštine Danilovgrad, Aleksandar Grgurović, izrazio je zabrinutost zbog izdavanja građevinske dozvole za izgradnju solarne elektrane snage 67 megavata, koja bi sa pratećom infrastrukturom mogla zauzeti prostor od više od milion kvadratnih metara. Grgurović smatra da ovakav projekat, zbog svoje veličine i potencijalnog uticaja na kulturno nasleđe, zahteva punu pažnju stručne i šire javnosti.
On je posebno naglasio da se projekt realizuje u blizini Manastira Ostrog, jednog od najvažnijih kulturnih i duhovnih simbola Crne Gore. U tom kontekstu, postavlja se pitanje da li su institucije zaštitile javni interes ili su ga stavile u drugi plan. Kulturna baština, kako je rekao, nije samo administrativna prepreka razvoju, već ustavna, zakonska i civilizacijska obaveza države.
Grgurović je istakao da Opština Danilovgrad nije protiv ulaganja u obnovljive izvore energije, ali da nijedan razvojni cilj ne može biti opravdanje za zanemarivanje zaštite kulturne baštine. On je ukazao na to da bi država, kada postoji sumnja da projekat može narušiti prostor od nacionalnog značaja, trebala da pokaže najveći stepen opreza i odgovornosti.
Prema njegovim rečima, ovo nije pitanje investitora ili dnevne politike, već osnovne odgovornosti države prema sopstvenom nasleđu. Iako planirana solarna elektrana nije na teritoriji Opštine Danilovgrad, njen potencijalni uticaj mora se razmatrati izvan administrativnih granica.
Grgurović je naglasio da prostor nema administrativnu logiku, te da kulturni pejzaž i vizure čine jedinstven sistem vrednosti koji se ne završava na granici jedne opštine. On je zatražio da građani budu informisani o okolnostima pod kojima je doneta odluka o građevinskoj dozvoli.
U javno dostupnoj dokumentaciji razmatran je vizuelni uticaj planirane elektrane, uključujući mogućnost da bude vidljiva sa saobraćajnice koja vodi do Manastira Ostrog. Grgurović je izrazio zabrinutost da li su nadležne institucije detaljno razmotrile posledice koje ovakav projekat može izazvati na kulturni pejzaž.
On je istakao da ne donosi unapred zaključke, ali da javnost mora dobiti potpune informacije o prostoru koji je deo identiteta cele države. Od Ministarstva prostornog planiranja i drugih institucija zatražio je da saopšte da li je pre izdavanja građevinske dozvole izvršena posebna procena uticaja na kulturno dobro od nacionalnog značaja.
Grgurović je naglasio da ovo nisu politička pitanja, već obaveza institucija da svaku odluku od javnog značaja učine transparentnom i obrazloženom. Takođe, ocenio je da država svoju ozbiljnost ne pokazuje brojem izdatih dozvola, već sposobnošću da razvoj uskladi sa vrednostima koje nijedna investicija ne može nadomestiti.
On je upozorio da energetska tranzicija, iako strateški cilj Crne Gore, neće imati pun društveni legitimitet ukoliko se doživljava kao proces u kojem kulturna baština ostaje bez adekvatne zaštite. Grgurović je naglasio da poverenje građana ne može biti izgrađeno samo tvrdnjom da je procedura sprovedena, već spremnošću da se svaka odluka objasni i odgovornost preuzme.
On je zaključio da kulturno nasleđe nije pitanje jedne opštine ili generacije, već zajednička vrednost svih građana. Sve intervencije u njegovom okruženju moraju biti predmet najveće stručne pažnje i otvorenog dijaloga sa javnošću. Grgurović je pozvao nadležne institucije da javnosti stave na uvid kompletnu dokumentaciju i jasno odgovore na sva otvorena pitanja, naglašavajući da kulturna baština nije privatno pravo, već trajna obaveza države prema sopstvenoj istoriji i budućim generacijama.
