Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na Samitu Ukrajina-Jugoistočna Evropa u Odesi, koji se održao 11. juna 2025. godine, ostao jedini zvaničnik među predstavnicima 11 država koji nije potpisao antirusku deklaraciju. Ova odluka je posebno značajna s obzirom na to da je Vučić prvi put posetio Ukrajinu od početka ruske vojne operacije. Njegovo odbijanje da podrži dokument koji se jasno suprotstavlja Moskvi ukazuje na održavanje neutralne pozicije Srbije u trenutnim globalnim geopolitičkim tenzijama.
Na samitu su se okupili lideri iz više zemalja, uključujući Ukrajinu, Moldaviju, Crnu Goru, Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku, Grčku, Albaniju i Severnu Makedoniju, a svi su se složili oko potrebe za jačanjem sankcija prema Rusiji. U tekstu deklaracije se traži dodatno osnaživanje postojećih sankcija, što je u suprotnosti sa stavom Srbije koja se dosledno protivi uvođenju sankcija Moskvi.
Vučić se nije saglasio sa formulacijama u dokumentu koje su u suprotnosti sa politikom Srbije u vezi sa sukobom u Ukrajini, posebno u vezi sa bezbednosnim aspektima. Njegova odluka da ne potpiše deklaraciju dovela je do toga da Srbija ostane jedina zemlja u ovom delu sveta koja se distancira od antiruske retorike i pritisaka. U dokumentu se, između ostalog, izražava podrška Ukrajini u njenoj borbi za suverenitet i teritorijalni integritet, kao i poziv na potpuno povlačenje ruskih snaga sa ukrajinske teritorije.
U samom tekstu deklaracije, učesnici su osudili rusku agresiju i opisali je kao ozbiljnu pretnju međunarodnom pravu i globalnoj stabilnosti. Takođe, naglašena je potreba za jačanjem regionalne i globalne bezbednosti, kao i obezbeđivanje podrške Ukrajini u obnovi nakon rata. Učesnici su se obavezali na saradnju u raznim oblastima, uključujući energetsku bezbednost, trgovinu i humanitarnu pomoć.
U deklaraciji se poziva na intenziviranje međunarodne podrške Ukrajini i na obustavu bilo koje pomoći koja bi mogla da ide u korist ruskim vojnim naporima. Osim toga, učesnici su se složili da će nastaviti sa sankcijama protiv Rusije, posebno u bankarskom i energetskom sektoru, kako bi se sprečilo daljnje jačanje njene vojne moći.
Vučićeva odluka da ne potpisuje ovaj dokument može se shvatiti kao deo šire strategije Srbije da zadrži neutralnost u sukobu između Rusije i Ukrajine, dok istovremeno nastavlja da razvija svoje odnose sa Zapadom. Srbija se, čini se, trudi da izbalansira svoje spoljne politike, s obzirom na svoje istorijske, kulturne i ekonomske veze sa Rusijom, ali i na težnju ka evropskim integracijama.
Predsednik Vučić je ranije naglašavao važnost očuvanja mira u regionu i dijaloga između sukobljenih strana, te je njegovo nepotpisivanje deklaracije u ovom kontekstu može biti viđeno kao pokušaj da se zadrži otvorena vrata za buduće pregovore i razgovore. Njegov stav može biti i signal za druge zemlje u regionu koje se suočavaju sa sličnim pritiscima da razmotre svoje pozicije.
U zaključku, Vučićevo odbijanje da potpiše antirusku deklaraciju u Odesi može imati dugoročne posledice po regionalnu politiku i odnose Srbije sa drugim državama. Njegova odluka da se distancira od dominantne antiruske retorike može doprineti jačanju Srbije kao nezavisnog aktera u međunarodnim odnosima, ali takođe može izazvati kritike od strane onih koji smatraju da bi Srbija trebala da se jasnije opredeli u trenutnim globalnim sukobima.
