Nova pravna bitka zbog trgovinske politike Donalda Trampa otvorena je u Sjedinjenim Američkim Državama nakon što je grupa od 25 saveznih država podnela tužbu protiv njegove administracije zbog najnovijeg paketa carina na uvoznu robu. Demokratski vođene savezne države smatraju da je predsednik SAD prekoračio zakonska ovlašćenja uvođenjem novih dažbina za robu koja stiže iz 60 trgovinskih partnera, ali i da su brojne ranije carinske mere sprovedene mimo zakonskih okvira.
Tužba je podneta Sudu za međunarodnu trgovinu u Njujorku, samo nekoliko nedelja nakon što su i brojna mala američka preduzeća pokrenula slične postupke tražeći obustavu novih carina. Iako su sudovi u više navrata osporavali pojedine Trampove trgovinske mere tokom njegovog drugog mandata, administracija je nastavila sa uvođenjem novih nameta.
Najnoviji paket carina, koji je stupio na snagu 24. jula, predviđa stope od 10 i 12,5 odsto za robu iz 60 trgovinskih partnera, među kojima je i Evropska unija. Administracija je ovu odluku obrazložila tvrdnjom da pojedine zemlje ne čine dovoljno kako bi sprečile izvoz proizvoda nastalih prinudnim radom. Među državama koje su pokrenule postupak nalaze se Oregon, Njujork i još 23 savezne države koje imaju demokratske guvernere ili državne tužioce.
Uprkos tome što je gubio na svakom koraku, Tramp ponovo pokušava da unese još veći haos u živote radničkih porodica i domaćih preduzeća u Oregonu, rekao je državni tužilac Oregona Dan Rejfild. Trgovinske dažbine predstavljaju jedan od ključnih elemenata Trampove spoljne i ekonomske politike. Poslednji paket uveden je na osnovu člana 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine, koji omogućava SAD da odgovore na, kako se navodi, nepoštene ili diskriminatorne trgovinske prakse drugih država.
Ipak, podnosioci tužbe tvrde da se taj zakon kroz istoriju primenjivao na pojedinačne zemlje ili određene industrijske sektore, a ne na gotovo celokupan američki uvoz, kako je to sada učinila Trampova administracija. U tužbi se dodatno navodi da je pozivanje na problem prinudnog rada iskorišćeno kao pravni osnov za ponovno uvođenje carina koje su sudovi već ranije ocenili kao nezakonite.
Prema njihovom stavu, ovako široko postavljene carinske mere ne mogu da doprinesu rešavanju problema prinudnog rada u svetu, već predstavljaju pokušaj zaobilaženja ranijih sudskih odluka. Ova pravna bitka može imati značajan uticaj na ekonomiju SAD, posebno na mala preduzeća koja se oslanjaju na uvoz robe iz stranih zemalja.
Tokom Trampovog mandata, trgovinska politika bila je često predmet kritika, s obzirom na to da su carine dovele do povećanja troškova za potrošače i preduzeća. Kritičari tvrde da su uvođenje carina i trgovinski ratovi sa zemljama poput Kine negativno uticali na ekonomsku stabilnost i rast. Mnogi analitičari smatraju da su dodatne carine na uvoznu robu samo pogoršale situaciju, čime su oslabila konkurentnost domaćih proizvoda i povećala inflaciju.
Trampova administracija je često koristila trgovinske mere kao alat za pritisak na strane vlade, ali su rezultati ovih politika bili mešoviti. Dok su pojedine industrije, poput čelika, možda imale koristi od carina, mnoge druge su pretrpele gubitke zbog povećanih troškova i smanjenja potražnje na stranom tržištu. Pored toga, povećane cene za potrošače su postale još jedan faktor koji dodatno komplikuje već složenu ekonomsku situaciju.
U ovom trenutku, neizvesnost oko budućih trgovinskih politika i mogućih promena u administraciji može dodatno zakomplikovati situaciju. Ukoliko sud odluči u korist tužitelja, to bi moglo dovesti do ukidanja novih carina i vraćanja na prethodne trgovinske aranžmane. S druge strane, ukoliko Trampova administracija pobedi, to bi moglo otvoriti vrata za još rigoroznije trgovinske politike u budućnosti.
Na kraju, ova pravna bitka ne predstavlja samo pravno pitanje, već i širu ekonomsku debatu o načinu na koji SAD treba da se angažuje u globalnom trgovinskom sistemu. Odlučivanje u ovom slučaju može postaviti presedan za buduće trgovinske politike i uticati na odnose SAD sa drugim zemljama u godinama koje dolaze.
