Uoči svakog Osmog marta, roditelji se suočavaju sa sve većim pritiscima da kupe skupe poklone za učiteljice i vaspitačice. Ovaj praznik, koji bi trebao biti simbol pažnje i poštovanja prema ženama, postao je predmet rasprava među roditeljima, koji se nalaze u dilemi da li da potroše novac na luksuzne poklone ili da poslušaju apel učitelja i vaspitača.
Na društvenim mrežama, roditelji dele svoja iskustva o tome kako su učiteljice i vaspitačice iznosile svoje stavove o poklonima za 8. mart. Mnoge od njih izričito su tražile da ne kupuju ništa, ističući da im je važno samo poštovanje i dobra volja dece. Jedna vaspitačica je, na primer, napisala u Viber grupi da „nikako ništa ne kupuju jer neće primiti poklone“, a umesto toga, želi da deca budu dobra i srećna.
Ove poruke dolaze iz različitih delova Srbije, a roditelji su podelili i primere kreativnosti i originalnosti kada je reč o poklonima. Dok neki roditelji insistiraju na skupljim poklonima, drugi ističu da su učiteljice tražile uspomene poput knjiga sa potpisima svih mališana, čestitki ili drugih kreativnih poklona, umesto skupih poklona.
Jedna od popularnih ideja koja se pojavila uoči ovog praznika je da se novac uplati u humanitarne svrhe. Roditelji su delili informacije da su njihove učiteljice zatražile da umesto poklona, novac bude uplaćen u organizacije kao što je Nurdor, što je naišlo na pozitivne reakcije među mnogima. „Mislim da su zaslužile znak pažnje, i one i žene koje rade u kuhinji“, napisao je jedan od roditelja.
Ova inicijativa ne samo da smanjuje pritisak na roditelje, već i podseća na važnost solidarnosti i dobrih dela u zajednici. Mnogi roditelji smatraju da je to „carski potez“ i da bi trebalo više pažnje posvetiti humanitarnim akcijama umesto materijalnim poklonima.
U međuvremenu, rasprave o tome koliko novca potrošiti na poklone za učitelje i vaspitače i dalje traju. Neki roditelji se osećaju neprijatno zbog pritiska da potroše velike sume novca, dok drugi smatraju da je to način da se pokaže zahvalnost za trud i rad prosvetnih radnika. U tom kontekstu, poruke učitelja i vaspitača o tome da im nije potrebna materijalna nagrada postavljaju važno pitanje o vrednostima koje se prenose na decu.
Učiteljice i vaspitačice, koje su često pod pritiskom da se ponašaju prema očekivanjima roditelja, ističu da je pravi poklon onaj koji dolazi iz srca i koji se ne meri novcem. Mnoge od njih se nadaju da će deca i roditelji razumeti da je pravi smisao ovog praznika u poštovanju i razumevanju, a ne u materijalnim stvarima.
S obzirom na sve veći pritisak na roditelje da troše velike sume novca na poklone, kao i na sve više učitelja i vaspitača koji se protive toj praksi, postavlja se pitanje kako bi trebalo da izgledaju proslave ovakvih praznika u budućnosti. Možda bi trebalo da se fokusiramo na jačanje veza i međusobnog poštovanja, umesto da se prepuštamo potrošačkom mentalitetu.
U svakom slučaju, čini se da se trend pomera ka većoj svesti o važnosti humanitarnih akcija i autentičnih poklona, što može doneti promene u načinu na koji se proslavljaju ovakvi važni datumi. Praznici poput 8. marta sve više postaju prilika za razmišljanje o vrednostima koje želimo da prenesemo našoj deci, a učiteljice i vaspitačice igraju ključnu ulogu u tom procesu.
