Učenik (13) iz jedne osnovne škole u beogradskom naselju Borča nedavno je izazvao veliku pažnju javnosti izjavljujući pred svojim vršnjacima da se „slaže sa postupkom dečaka koji je počinio masakr u Ribnikaru“. Ova izjava, koja je izrečena u prisustvu drugih učenika, odmah je izazvala zabrinutost među nastavnicima i školskim osobljem, koji su odlučili da reaguju.
Kao objašnjenje za svoju izjavu, dečak je naveo da se oseća izolovano u učionici, jer ga njegovi drugovi i drugarice nisu prihvatili. Ovaj incident podiže važna pitanja o mentalnom zdravlju i socijalnoj integraciji mladih, posebno u svetlu nedavnih tragičnih događaja u školama.
Nakon što je incident prijavljen, policija, Centar za socijalni rad i Više javno tužilaštvo u Beogradu obavešteni su o situaciji, što pokazuje ozbiljnost ovog slučaja. Nadležni organi su odmah preduzeli mere kako bi procenili situaciju i pružili odgovarajuću podršku i intervenciju.
Učenik koji je izneo ovu izjavu završio je šesti razred i, prema nezvaničnim informacijama, naredne godine će se s njim sprovoditi pojačane vaspitne mere. To može uključivati dodatne psihološke konsultacije ili rad sa stručnjacima kako bi se razjasnili uzroci njegovog ponašanja i pružila mu potrebna podrška.
Ovaj incident nije jedini koji se desio u poslednje vreme. Naime, podsećanja radi, u Osnovnoj školi „Jovan Sterija Popović“ učenik sedmog razreda je 10. juna izjavio da „ima pištolj i da će ubiti nastavnike“. Ove pretnje su izazvale paniku među nastavnicima i učenicima, a nadležni su takođe intervenisali kako bi obezbedili sigurnost u školi.
Ove situacije ukazuju na rastući problem nasilja i pretnji u školama, koji se često može povezati s problemima mentalnog zdravlja kod mladih. U savremenom društvu, gde su mladi često izloženi pritiscima vršnjaka, društvenim mrežama i raznim oblicima stresa, važno je prepoznati simptome problema i pružiti pravilan odgovor.
Uvođenje pojačanih vaspitnih mera može biti korak u pravom smeru, ali takođe je važno raditi na prevenciji ovakvih situacija kroz obrazovanje i osnaživanje mladih. Škole bi trebale da imaju programе koji se fokusiraju na emocionalno i socijalno učenje, kako bi učenici mogli bolje da razumeju i upravljaju svojim osećanjima i ponašanjem.
Takođe, saradnja između škola, roditelja i stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja može igrati ključnu ulogu u prevenciji sličnih incidenata. Učenici koji se osećaju prihvaćenima i podržanima imaju manje šanse da se suoče sa problemima koji mogu dovesti do nasilnog ponašanja.
Važno je da društvo shvati ozbiljnost ovih situacija i da se ne ograniči na reakciju na nasilje, već da se aktivno angažuje u stvaranju pozitivnog okruženja za decu. Ovaj pristup može pomoći da se smanje tenzije i stvori sigurnije okruženje za sve učenike.
U zaključku, incidenti poput onog u Borči podsećaju nas na hitnu potrebu za jačanjem mentalnog zdravlja i emocionalne dobrobiti među mladima. Važno je raditi na prevenciji nasilja u školama kroz obrazovne programe i podršku, kako bi se stvorilo zdravije i sigurnije okruženje za našu decu.
