U vrtiću na Novom Beogradu zabeležena je pojava infektivne mononukleoze, poznate i kao „bolest poljupca“, što su potvrdili roditelji mališana. Ova infekcija se najčešće prenosi preko pribora za jelo poput čaša, šolja i četkica, ali i putem poljubaca. Roditelji su obavešteni putem SMS poruka o simptomima, toku bolesti i oporavku. U obdaništu su preduzete sve potrebne preventivne mere kako bi se sprečilo dalje širenje infekcije.
Analiza Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda pokazuje da je u periodu od 2013. do 2023. godine registrovano ukupno 2.067 slučajeva infektivne mononukleoze. Ova zaraza, koja je povezana sa Epštajn-Barovim virusom, beleži sve veći broj slučajeva u Srbiji, posebno u Beogradu. Do 25. oktobra 2023. godine prijavljeno je 42 slučaja, što predstavlja značajan porast u odnosu na 2022. godinu, kada je zabeleženo 19 slučajeva. U poređenju sa 2016. godinom, kada je registrovano 335 slučajeva, jasno je da se bolest ponovo širi.
Epidemiolozi iz GZJZ ističu da se infektivna mononukleoza najčešće javlja kod starije dece i mlađih odraslih osoba, u uzrastu od 15 do 25 godina. Simptomi bolesti obično se javljaju četiri do šest nedelja nakon izlaganja virusu.
Mirovanje se preporučuje kao najbolji lek za obolele. Iako većina pacijenata ozdravi nakon nekoliko nedelja, važno je izbegavati intenzivnu fizičku aktivnost kako bi se sprečile moguće komplikacije, kao što su hepatitis ili pucanje slezine. Preležana bolest obično ostavlja dugotrajan imunitet, ali reaktivacija Epstein-Barr virusa može se desiti kod osoba sa oslabljenim imunološkim sistemom.
Simptomi infektivne mononukleoze uključuju izrazitu malaksalost, povišenu temperaturu, glavobolju, bol u grlu, kašalj, curenje nosa, uvećane krajnike i bolne limfne žlezde na vratu, kao i uvećanu jetru i slezinu. Bolovi u mišićima takođe su česti. Lečenje ove bolesti ima simptomatski pristup, gde se koriste pastile za bol u grlu i analgetici za jače bolove. U slučaju povišene temperature primenjuju se antipiretici.
U retkim situacijama, kada su jetra i slezina značajno uvećane, lekari mogu prepisati kortikosteroide. Važno je napomenuti da se antibiotici ne preporučuju za lečenje infektivne mononukleoze jer mogu izazvati osip na koži. Oni se primenjuju samo u slučaju razvoja sekundarnih bakterijskih infekcija, koje se javljaju kod oko 30 odsto obolelih.
Roditelji su izrazili zabrinutost zbog pojave ove bolesti u vrtiću, ali su takođe istakli da su preduzete sve neophodne mere zaštite kako bi se sprečilo širenje virusa među mališanima. Obdanište se trudi da obezbedi sigurno okruženje za decu i da ih informiše o svim rizicima i merama prevencije.
Infektivna mononukleoza može biti ozbiljna zarazna bolest, a njen porast u broju slučajeva u Beogradu ukazuje na potrebu za dodatnom pažnjom i svesti o ovoj infekciji. Zato je važno da roditelji budu informisani o simptomima i da se pridržavaju preporuka zdravstvenih radnika. Na taj način se može smanjiti rizik od širenja bolesti i zaštititi zdravlje dece.
Uprkos izazovima koje ova bolest može doneti, uz pravilan pristup i prevenciju, moguće je upravljati situacijom i obezbediti sigurnost i zdravlje svih mališana u kolektivu.
