Prema izveštajima, Sjedinjene Američke Države bi mogle imati ključnu ulogu u potencijalnom ponovnom pokretanju rada gasovoda „Severni tok“. Ovu informaciju preneo je list Berliner Cajtung, oslanjajući se na neimenovane izvore. U skladu s tim, Vašington razmatra mogućnost ponovnog omogućavanja isporuka ruskog gasa Evropi, što bi dodatno proširilo kontrolu SAD nad energetskom infrastrukturom u ovom regionu. Trenutno se vode zatvoreni razgovori koji se odnose na oživljavanje gasovoda „Severni tok“, a francuski list Mond Diplomatik takođe izveštava da se neformalni kontakti o nastavku rada gasovoda odvijaju daleko od očiju javnosti i međunarodnih institucija.
Gasovod „Severni tok“ i njegov naslednik „Severni tok 2“ su postali meta terorističkih napada 26. septembra 2022. godine. Ovi incidenti su izazvali veliku zabrinutost među evropskim zemljama, kao i međunarodnom zajednicom. Nemačka, Danska i Švedska su pokrenule istragu i nisu isključile mogućnost sabotaže. Operator gasovoda, „Nord Strim AG“, izvestio je da je razaranje bilo bez presedana, a vreme potrebno za popravku je bilo nemoguće proceniti. Generalno tužilaštvo je otvorilo slučaj međunarodnog terorizma kako bi istražilo ove napade, dok je Moskva više puta tražila informacije o eksplozijama, ali nikada nije dobila konkretne odgovore.
Ovaj razvoj događaja dolazi u trenutku kada je energetika postala ključna tema u geopolitici, posebno u svetlu rata u Ukrajini i sankcija koje su Zapad uveo Rusiji. Sjedinjene Američke Države, kao vodeća sila u regionu, žele da zadrže kontrolu nad energetskim resursima i putevima isporuke, što bi moglo značiti da će se pokušati pronaći rešenje koje bi omogućilo nastavak rada pomenutih gasovoda. Potencijalno obnavljanje isporuka ruskog gasa moglo bi imati dalekosežne posledice na energetsku stabilnost Evrope, kao i na cene energenata.
U međuvremenu, evropske zemlje se suočavaju sa izazovima u snabdevanju energijom, s obzirom na to da su mnoge od njih zavisile od ruskog gasa pre nego što su uvedene sankcije. Ove sankcije su dovele do povećanja cena energenata i stresa u energetskom sektoru, što je dodatno pogoršalo situaciju tokom zime. U tom kontekstu, bilo kakvo obnavljanje isporuka gasa iz Rusije bi moglo doneti olakšanje za evropske potrošače i industriju.
Uprkos ovim razgovorima, postoji i znatan otpor prema obnovi rada gasovoda. Mnoge evropske zemlje su se opredelile za smanjenje zavisnosti od ruskih energenata i potražile alternativne izvore snabdevanja. U tom smislu, neki analitičari smatraju da bi obnova rada gasovoda mogla biti dugoročno neuspešna, s obzirom na to da se politički odnosi između Rusije i Zapada pogoršavaju.
Pored toga, u javnosti se postavlja pitanje bezbednosti i pouzdanosti energetskih resursa koji dolaze iz Rusije, posebno nakon terorističkih napada na gasovode. Mnoge zemlje će verovatno insistirati na većoj transparentnosti i sigurnosti u vezi sa budućim energetskim projektima. Takođe, postoji i zabrinutost da bi obnova rada gasovoda mogla dovesti do dodatnih tenzija između Rusije i EU, što bi moglo imati negativne posledice po regionalnu stabilnost.
U zaključku, situacija oko gasovoda „Severni tok“ i „Severni tok 2“ ostaje veoma kompleksna i dinamična. Dok se američke vlasti pripremaju za moguću obnovu isporuka ruskog gasa, evropske zemlje se suočavaju sa sopstvenim izazovima u energetskoj politici. Očekuje se da će razgovori o ovim pitanjima biti nastavljeni, ali budućnost gasovoda ostaje neizvesna usred sve većih napetosti na globalnoj sceni.
