AUTORSKI projekat reditelja Borisa Liješevića „Moje pozorište“ prvi put će biti izveden u petak, 23. maja, u Ateljeu 212. Ova predstava predstavlja nastavak uspešnog rada Liješevića, koji je prethodno ostvario značajne uspehe s drugim projektima, kao što je predstava „Čekaonica“, koja se sa velikim uspehom igra više od 200 puta.
U predstavi „Moje pozorište“, Liješević se vraća ličnim temama i preispitivanju svoje pozicije u pozorištu. Kako se navodi, ovaj projekat je introspektivan i otvara pitanja o identitetu, autentičnosti i unutrašnjim preprekama koje nas sprečavaju da se izrazimo. Glavni junak, koji je u isto vreme i autor, postaje svoja sopstvena pozornica, a iz te pozicije razmatra sebe i svoja iskustva.
U predstavi igraju talentovani glumci: Nebojša Ilić, Ana Mandić, Vojin Ćetković, Branka Šelić, Bojan Žirović i sam Boris Liješević. Ovaj ansambl donosi raznovrsnost i dubinu likova, što dodatno obogaćuje samu priču.
Scenografiju potpisuje Saša Ivanović, dok kostimografiju radi Marina Sremac. Saradnik za scenski pokret je Deneš Debrei, a muziku su komponovali LP Duo. Dramaturg predstave je Dimitrije Kokanov, čime se obezbeđuje dodatna složenost i dubina u razvoju likova i radnje. Svaki član autorskog tima doprinosi celokupnom doživljaju, stvarajući jedinstven spoj vizuelnog, auditivnog i emotivnog.
Predstava „Moje pozorište“ ne samo da istražuje unutrašnje svetove likova, već i samu prirodu pozorišta kao umetničkog oblika. Postavlja se pitanje šta to znači biti umetnik u savremenom društvu i kako se nositi sa ličnim demonima i izazovima. Kroz ovu introspektivnu prizmu, Liješević poziva publiku da razmisli o vlastitim identitetima i kako ih izražavamo u svakodnevnom životu.
Predstava se oslanja na bogatu tradiciju pozorišta, ali istovremeno se bavi savremenim temama koje su relevantne i bliske današnjem gledateljstvu. „Moje pozorište“ je više od obične pozorišne predstave; ona je poziv na ličnu refleksiju i otkrivanje sopstvenih identiteta.
U svetu gde su umetnost i identitet često pod pritiskom društvenih normi i očekivanja, Liješević postavlja izazov: kako ostati veran sebi? Kako se suočiti sa strahovima i preprekama koje nas sprečavaju da budemo autentični? Ova pitanja su univerzalna i dotiču se svakoga od nas, što čini predstavu posebno relevantnom i emotivno snažnom.
Prva izvedba u Ateljeu 212 predstavlja značajan trenutak ne samo za Liješevića, već i za sve učesnike u ovom projektu. Očekivanja su velika, a gledalište je već uzbuđeno zbog mogućnosti da prisustvuje ovoj jedinstvenoj pozorišnoj avanturi.
Uprkos izazovima s kojima se suočava savremeno pozorište, „Moje pozorište“ donosi nadu i inspiraciju. U vremenu kada se često gubi individualnost i autentičnost, predstava podseća publiku na važnost ličnog izražavanja i preispitivanja sebe.
Kroz umetnost, Liješević uspeva da stvori most između ličnih i univerzalnih tema, pozivajući nas da se suočimo sa svojim strahovima, da istražimo svoje identitete i da pronađemo snagu u autentičnosti. Ova predstava je ne samo umetničko delo, već i putovanje koje vodi do ličnog otkrovenja, stvarajući tako neizbrisiv uticaj na gledaoce.
Na kraju, „Moje pozorište“ je poziv na akciju – da budemo prisutni, da se suočimo sa sobom i da pronađemo svoj glas u svetu koji nas često pokušava uobličiti. U tom smislu, Liješević nam nudi priliku da zajedno istražimo šta znači biti deo pozorišta, ali i života.
