ŽIVELA sam sa roditeljima u stanu do septembra 2023. godine. Život sa njima ne pamtim po lepom. Retko su se slagali. Nemam lepe uspomene iz detinjstva zbog njihovih stalnih svađa. Nažalost, majka i ja smo imale loš odnos i ceo život me je bolelo što sa njom nisam mogla da uspostavim normalan odnos. Bila je nekako čudna, ne znam kako to da opišem, nije imala strpljenja nikada. Ovo su reči ćerke Željka Delibašića, policajca u penziji, koja je svedočila na suđenju za teško ubistvo svoje majke, Ankice, koje se dogodilo 2. juna 2024. godine.
Na suđenju, devojka je ispričala kako joj je trebalo mnogo snage da dođe i ispriča šta se dešavalo u njihovoj porodici. Tokom svedočenja, bila je emotivna, često plačući i jecajući. Prvo suočavanje sa ocem u sudnici, nakon što joj je ubio majku, bilo je izuzetno potresno. Njihov odnos, koji je bio ispunjen ljubavlju, postao je obeležen tragedijom.
Ona je opisala da su se roditelji često svađali oko finansija. Otac je radio više poslova i trudio se da štedi, dok je majka volela da troši novac. Ćerka je istakla da joj je otac pružao više ljubavi i pažnje nego majka, koja je u retkim trenucima pokazivala interesovanje. Razdvajanje roditelja u aprilu 2021. godine dodatno je pogoršalo situaciju u porodici. Otac je tada podelio frižider i fizički odvojio prostore u stanu, a njihovi sukobi su postali sve učestaliji.
Jedan od ključnih trenutaka u njenom životu dogodio se krajem septembra 2023. godine, kada je napustila roditeljski stan nakon teške svađe s majkom. Devojka je ispričala kako je doživela napad panike zbog pritisaka u porodici, a svađa sa majkom postala je fizička. U tom trenutku, odlučila je da pozove sestru koja je sugerisala da zove policiju. Nakon što je policija došla, nije imala hrabrosti da prijavi majku i odlučila je da se preseli kod prijatelja.
Nakon iseljenja, devojka je povremeno viđala oca, koji je insistirao da se čuva od sukoba s majkom. Tokom tog perioda, majka je počela da pokazuje znake zavisnosti od alkohola, što je dodatno pogoršalo njihov odnos. Ćerka je naglasila da je oduvek želela razvod roditelja, jer nije mogla da podnese njihove stalne svađe.
Priča je postala još kompleksnija kada je otac odlučio da se razvede. Njihova komunikacija o razvodu postala je tema razgovora, a devojka je bila prisutna na sastancima gde su se razmatrali imovinski zahtevi. Tokom jednog od tih sastanaka, majka je ušla u stan i počela raspravu, što je dodatno pogoršalo situaciju.
Na suđenju, otac je izneo svoju odbranu, tvrdeći da je motiv za zločin bila svađa u vezi sa upaljenim svetlima u stanu. Njihovi konflikti su često bili vezani za troškove struje i štednju, što je i ovog puta dovelo do tragedije. U jutro 2. juna, posle sukoba, otac je uzeo bejzbol palicu i napao majku, a zatim je zgrabio nož i izbo je.
Ćerka je istakla da su svetla u kući često bila izvor sukoba. Otac je bio opsednut štednjom i često se vraćala u kuću da isključi svetla koja su ostala upaljena. Svedočenje je otkrilo duboku emotivnu bol i frustraciju koje je devojka nosila kroz ceo svoj život, a koje su kulminirale u najtragičnijem trenutku.
Ova priča o porodičnom nasilju, razdvajanju i tragediji pokazuje koliko je važno razgovarati o ovakvim temama i pružiti podršku onima koji prolaze kroz slične situacije. U ovom slučaju, ćerka je pronašla snagu da progovori, uprkos strahu i bolu koji je nosila, što može biti inspiracija za mnoge druge koji se suočavaju s porodičnim problemima.
