Ovako je govorio jedan od naših najznačajnijih vajara i slikara, akademik Sava Halugin (1946-2026), koji nas je napustio minulog četvrtka. Kako je saopštila SANU, preminuo je u 81. godini, u Subotici, za koju je vezao svoj život i stvaralaštvo. Rođen je u Novom Kneževcu, a višu pedagošku školu, odsek za likovnu umetnost, završio je u Novom Sadu. Nakon toga, upisao je vajarski odsek na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Jovana Kratohvila. Diplomirao je 1972. godine, a poslediplomske studije završio 1978. godine, stekavši zvanje magistra likovne umetnosti – vajarstva.
Tokom svog obrazovanja, Halugin je boravio na studijskim usavršavanjima u Grčkoj, Francuskoj, Italiji, Austriji, Nemačkoj, Mađarskoj, Španiji i Rumuniji. Njegova dela izlagana su u Beogradu, Zagrebu, Budimpešti, Parizu i drugim značajnim likovnim centrima, a nalaze se i u kolekcijama Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Narodnog muzeja Srbije, Savremene galerije u Subotici, SANU, kao i u brojnim privatnim kolekcijama.
Osim umetničkog rada, Halugin se bavio i pedagoškim radom na Pedagoškoj akademiji u Subotici, gde je predavao Metodiku likovnog vaspitanja. U sredinom osamdesetih godina, objavio je monografiju „Zemlja i metal“, na srpskom i engleskom jeziku. Njegove skulpture krase javne prostore u Subotici, Novom Sadu, Kikindi i Somboru. Godine 2018. izabran je za dopisnog člana SANU, dok je 2024. postao redovni član. Takođe, bio je i član Akademijskog odbora za visoko obrazovanje.
Pre tri godine, Galerija SANU priredila mu je retrospektivnu izložbu pod nazivom „Sava Halugin: Poziv na oduševljenost“, na kojoj su predstavljene skulpture, crteži i slike koje je Halugin stvarao tokom pet decenija svog plodnog umetničkog rada. Postavku je činilo 35 skulptura u bronzi, 15 crteža i 20 monumentalnih slika. U delu Save Halugina izdvajaju se dve velike celine: prva, izražena u kamenu, obeležila je početak njegovog stvaranja i trajala gotovo dvadeset godina, dok je druga, u kojoj je dominirala bronza, omogućila umetniku da istražuje i ostvaruje pomake unutar svoje umetnosti od sredine osamdesetih godina do danas. Haluginovi crteži i slike su posebno značajni, jer su oni autonomna dela koja nisu samo skice za skulpture, već imaju svoj umetnički izraz.
Halugin je dobio mnoga priznanja i nagrade za svoj rad, uključujući Nagradu Fonda „Moše Pijade“, Nagradu „Jovan Popović“, Oktobarsku nagradu grada Subotice, kao i „Zlatno dletu“ od ULUS-a. Njegova dela su takođe nagrađena na Bijenalu savremenog jugoslovenskog crteža „Likovna jesen“ u Somboru, kao i na drugim značajnim konkursima. Među njegovim najistaknutijim projektima su spomenici Savi Vladislaviću Raguzinskom u Sankt Peterburgu i figura Mihajla Pupina u Novom Sadu.
Sava Halugin je, prema rečima istoričarke umetnosti Nela Tonković, bio umetnik koji je kroz svoja dela izražavao sećanja i prošlost, prerađujući ih kroz intimne registre svog umetničkog bića. Njegove skulpture u bronzi su najekspresivnije prenosile njegove umetničke ideje i tematski svet. Halugin je bio duboko vezan za prirodu, a reka Tisa, koja ga je inspirisala od detinjstva, poslužila je kao metafora za razvoj njegovih umetničkih asocijacija.
U svom umetničkom opusu, Halugin je uspeo da poveže simboliku vode, skele i čamce sa ljudskim i animalističkim figurama, stvarajući jedinstvenu celinu koja oslikava njegovu duboku povezanost s prirodom i umetnošću. Njegov doprinos savremenoj umetnosti u Srbiji ostavlja značajan trag, a njegovo nasleđe će se nastaviti prenositi kroz generacije umetnika koji dolaze.
