U Srbiji je socijalno preduzetništvo još uvek u ranoj fazi razvoja, s obzirom na to da je do sada registrovano samo oko 20 socijalnih preduzeća, iako se procenjuje da ih ima između 200 i 500. Ova informacija je predstavljena na konferenciji koja se odigra u Beogradu, u okviru regionalne konferencije CORE Days 2025, koja se fokusira na važnost socijalnog preduzetništva.
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je istakla da je usvajanje Zakona o socijalnom preduzetništvu bio značajan korak za Srbiju, ali da praksa pokazuje da sam zakon nije dovoljan za podsticanje ovog oblika ekonomije. Irena Đorđević Šušić iz NALED-a naglasila je da je cilj njihovog Haba socijalnog preduzetništva da unapredi primenu Zakona u praksi, kako bi se pružila podrška preduzećima koja imaju društvenu misiju.
Socijalna preduzeća su specifična po tome što kombinuju poslovne ciljeve s ciljevima društvenog karaktera. Ona teže da reše društvene probleme, kao što su nezaposlenost, siromaštvo ili ekološke krize, kroz inovativne poslovne modele. U Srbiji, međutim, i dalje postoji niz prepreka koje otežavaju razvoj ovog sektora.
Jedan od ključnih izazova je nedostatak svesti o važnosti socijalnog preduzetništva, kako među preduzetnicima, tako i među potrošačima. Mnogi ljudi nisu upoznati sa konceptom socijalnog preduzetništva i njegovim prednostima, što otežava privlačenje investicija i podršku od strane zajednice. Takođe, administrativne barijere i složenost procedura registracije dodatno komplikuju situaciju.
Pored toga, postoji potreba za dodatnim edukacijama i obukama koje bi pomogle potencijalnim preduzetnicima da razumeju kako da pokrenu i vode socijalno preduzeće. Mnoge organizacije, uključujući NALED, rade na razvoju programa obuke i mentorskih programa koji bi mogli pomoći novim preduzetnicima da se snađu u ovom specifičnom sektoru.
U poslednjih nekoliko godina, nekoliko uspešnih primera socijalnih preduzeća u Srbiji pokazuje da je moguće postići pozitivne promene kroz inovativne poslovne modele. Ova preduzeća često zapošljavaju ljude iz marginalizovanih grupa, kao što su osobe sa invaliditetom, dugotrajno nezaposleni, ili pripadnici etničkih manjina, čime doprinose smanjenju socijalne isključenosti i jačanju zajednice.
Društvena preduzeća imaju potencijal da unaprede ekonomsku situaciju u zemlji, ali im je potrebna podrška kako bi postigla održivost. Iz tog razloga, važno je da se stvore povoljniji uslovi za razvoj socijalnog preduzetništva, uključujući jasnije zakonske okvire, dostupnije finansijske mehanizme i platforme za umrežavanje.
Uloga vlade i lokalnih samouprava je takođe ključna u stvaranju okruženja koje će podsticati razvoj socijalnih preduzeća. To može uključivati subvencije, poreske olakšice ili čak direktnu podršku projektima koji se bave društvenim problemima.
Osim toga, važno je uključiti i privatni sektor, koji može igrati značajnu ulogu u finansiranju i podršci socijalnim preduzećima. Partnerstva između socijalnih preduzeća i kompanija iz različitih sektora mogu doneti obostranu korist, stvarajući inovativne rešenja i unapređujući društvenu odgovornost.
U zaključku, razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji zahteva zajednički napor svih aktera – od vlade, preko civilnog sektora, do privatnog sektora. Samo kroz saradnju i razumevanje značaja ovog oblika preduzetništva može se stvoriti održiv ekosistem koji će doprineti razvoju društva i ekonomije.
