Milo Marković, član Izvršnog odbora „Dunav osiguranja“, istakao je u razgovoru za Tanjug da je osiguranje poljoprivrede u Srbiji na veoma niskom nivou, obuhvatajući samo oko 13 procenata ukupnih poljoprivrednih površina. On je ukazao na ozbiljan problem koji predstavljaju klimatske promene, koje dovode do neželjenih efekata poput prekomerne i prevremene vegetacije, a što može rezultirati uništenjem useva zbog prolećnih mrazeva. Marković je naglasio da se osiguravači suočavaju s izazovima jer često ne ostaje ništa što bi moglo da se osigura, nakon što dođe do štete.
U poređenju sa Srbijom, Marković je izneo podatke o osiguranju poljoprivrednih površina u okolnim zemljama. Naime, u Mađarskoj je osigurano 50 procenata, u Hrvatskoj 60, a u Sloveniji čak 80 procenata poljoprivrednih površina. Ovi podaci jasno ukazuju na to koliko je Srbija daleko od optimalnog nivoa osiguranja, što se može smatrati jednim od ključnih problema u sektoru.
Marković je naglasio da ne postoje brza rešenja, te da je ključno prvo ojačati male i srednje poljoprivredne proizvođače. On je predložio promenu kultura koje se gaje, kao i unapređenje tehnologije sadnje, kako bi se prilagodili klimatskim promenama. Takođe, naglasio je potrebu za jačanjem finansijske pozicije poljoprivrednika, kako bi mogli da se odluče za osiguranje, koje dolazi kao poslednji korak u procesu.
Osiguranje nije samo individualna aktivnost, već zahteva saradnju između osiguravača, banaka i države. Marković je ukazao na to da subvencije u zemljama Evropske unije pokrivaju između 50 i 70 procenata premije osiguranja, dok su u Srbiji takve subvencije prisutne, ali njihova raspodela nije jednaka u svim regionima. On je naglasio da se pregovara s nadležnim ministarstvom kako bi se subvencije izjednačile po regionima, što bi moglo podstaći pasivne poljoprivredne proizvođače da se odluče za osiguranje.
Takođe, Marković je primetio da je osiguranje poljoprivrede u Srbiji u prošlosti dostiglo nivo od 15 procenata, dok je danas taj procenat smanjen na oko 13. Veći deo premije, između 40 i 70 procenata, pokriva država, dok ostali troškovi padaju na teret poljoprivrednih proizvođača. Čak i u opštinama gde postoje subvencije, pokrivenost osiguranjem nije stoprocentna, a Marković je istakao da je jedan od razloga za to i neinformisanost poljoprivrednika o benefitima osiguranja.
Panel „Klimatske promene i održivost osiguranja u poljoprivredi“ održan je 23. septembra na Zlatiboru, u okviru konferencije „Ključni trendovi realnog i finansijskog sektora“. Ova konferencija okupila je stručnjake iz različitih sektora, uključujući banke, osiguravajuće kuće, kao i predstavnike institucija. Veljko Jovanović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, ukazao je na važnost transfera znanja u sektoru osiguranja i bankarstva, posebno za male poljoprivredne proizvođače.
On je podvukao značaj da finansijske institucije razumeju potrebe poljoprivrednika i da unaprede komunikaciju s njima, kao i da međusobno sarađuju. Jovanović je naglasio da Privredna komora Srbije može igrati ključnu ulogu kao integrator koji povezuje proizvođače na lokalnom nivou.
Ova diskusija o osiguranju poljoprivrede i klimatskim promenama postavlja važne temelje za buduće strategije u ovoj oblasti, kao i potrebu za većim angažovanjem svih učesnika u procesu kako bi se podstakao razvoj i osiguravanje poljoprivrede u Srbiji.
