Direktor Uprave za šume Saša Stamatović izjavio je da u Srbiji trenutno nema aktivnih šumskih požara, što je rezultat povoljnih vremenskih uslova i kiše koja je olakšala gašenje požara. On je naglasio značaj postavljanja sistema stabilnih kamera u šumama kako bi se brzo reagovalo u slučaju pojave požara, kao i upotrebu dronova i drugih savremenih uređaja za nadzor terena.
Stamatović je objasnio da je glavni uzrok požara gorivi materijal, koji se najčešće sastoji od trave sa poljoprivrednih površina. Tokom sušnih perioda, ovi materijali postaju lako zapaljivi. Dodatno, nepovoljni klimatski uslovi, kao što su suve zime bez značajnijih padavina, doprinose stvaranju uslova za požare. On je napomenuo da zelena vegetacija obično smanjuje rizik od požara, međutim, uzastopne sušne godine i visoke temperature stvaraju uslove koji pogoduju pojavi požara.
„Kada imamo dve takve godine uzastopno sa dugim periodima bez padavina, uslovi za požare postaju ekstremni. Tradicionalni načini rešavanja strnjike nakon žetve, kao i paljenje ostataka u ovim vremenskim uslovima, često dovode do širenja požara. Najčešće, požari počinju sa poljoprivrednog ili zapuštenog zemljišta“, rekao je Stamatović u intervjuu za TV Prva.
Govoreći o posledicama požara, Stamatović je istakao da požari uništavaju i oštećuju šume, što takođe utiče na plodnost zemljišta. Naime, požari zaustavljaju proces humifikacije, uništavajući mikrofloru i mikrofaunu, što dodatno otežava oporavak zemljišta. „Stara, zrela šuma ima određeni potencijal, dok mlada šuma koju zasadimo posle požara ne može efikasno da deponuje ugljenik u prvim godinama, što znači da su posledice šumskih požara dugoročne“, naglasio je Stamatović.
On je takođe naveo da nisu sve šume podložne istom stepenu rizika od požara. Četinarske šume, posebno borove, su najpodložnije ovom problemu zbog visoke zapaljivosti smole koju sadrže.
Za brzu reakciju u slučaju požara, Stamatović je istakao važnost postavljanja sistema stabilnih kamera. Ove kamere, koje postoje već više od 20 godina u Deliblatskoj peščari, omogućavaju pravovremeno detektovanje požara. Na mestima gde rizik od požara nije konstantno visok, dronovi i slični uređaji mogu se koristiti za nadzor terena. U sezoni sa visokim stepenom ugroženosti, korisnicima šuma i javnim preduzećima se nalaže pojačani nadzor, što omogućava ranije otkrivanje i reagovanje na požare.
Stamatović je dodao da sanacija terena pogođenog požarima počinje 30 dana od gašenja, što predstavlja zakonsku obavezu. Ove mere su od suštinskog značaja za očuvanje šumskog ekosistema i sprečavanje dugotrajnih posledica koje požari mogu izazvati.
U zaključku, upravljanje šumama i prevencija požara zahtevaju integrisani pristup koji uključuje modernu tehnologiju, kao što su kamere i dronovi, kao i edukaciju i promenu ponašanja u poljoprivredi. Samo zajedničkim naporima možemo zaštititi naše šume i osigurati njihovo zdravlje za buduće generacije.
