Humani papiloma virus (HPV) predstavlja najčešću polno prenosivu infekciju i glavni uzročnik raka grlića materice. U Srbiji, od ovog oboljenja svakodnevno umiru dve žene, što jasno ukazuje na ozbiljan javnozdravstveni problem. Iako se čini da je situacija alarmantna, važno je naglasiti da je rak grlića materice jedan od retkih maligniteta koji se može značajno prevenirati vakcinacijom, redovnim skriningom i pravovremenim pregledima.
Tokom Evropske nedelje imunizacije, razgovarali smo sa Goricom Đokić iz udruženja „Progovori“, koja je naglasila značaj prevencije i razlike između HPV skrininga i Papa testa. Iako je informisanost žena o ovim pregledima ključna, ona nažalost nije na zadovoljavajućem nivou.
HPV i rak grlića materice su ozbiljan problem ne samo u Srbiji, već i širom sveta, a Srbija se po broju obolelih i umrlih nalazi među vodećim zemljama u Evropi. „Što se tiče broja obolelih i umrlih, mi smo u samom evropskom vrhu i zato često govorimo o načinima kako se zaštititi od ove bolesti, a to je pre svega prevencija“, navodi Đokić. Ključna komponenta prevencije je HPV tipizacija kao deo skrininga.
HPV testiranje omogućava uvid u prisustvo virusa i njegove tipove. Postoje niskorizični i visokorizični sojevi HPV-a, pri čemu su visokorizični sojevi ti koji izazivaju rak grlića materice. „U ovom slučaju govorimo o HPV tipizaciji, dakle o skriningu koji može da nam pokaže da li žena ima HPV i koji su to tipovi humanog papiloma virusa“, objašnjava ona.
Razlike između Papa testa i HPV testa su značajne, a oba imaju važnu ulogu u ranom otkrivanju promena i prevenciji bolesti. Dok Papa test detektuje infekciju ili pretkancerogene promene, HPV tipizacija otkriva prisustvo virusa i njegove visokorizične tipove. „Kombinacija ova dva testa je svakako dobrodošla i žene treba da se odazivaju na te preglede“, ističe Đokić.
Cilj je osnažiti žene i podstaknuti ih na redovne preglede i prevenciju. „Treba ojačati skrining, podstaknuti i edukovati žene, podizati svest da ginekološki pregledi i prevencija spasavaju život, zajedno sa imunizacijom i svim što ide uz primarnu i sekundarnu prevenciju“, dodaje ona. Visoka stopa obolevanja i smrtnosti u Srbiji može se objasniti nedovoljnim odzivom na imunizaciju i izbegavanjem preventivnih ginekoloških pregleda. „Žena bi jednom godišnje trebalo da uradi Papa test i skrininge, bez straha, stida i stigme“, poručuje Đokić.
Pilot-projekat skrininga pokazao je značaj ranog otkrivanja infekcije. U okviru projekta, pregledano je 10.000 žena, a kod oko 13% njih ustanovljeno je prisustvo HPV-a. „Ovo je ključna metoda, jer dalje te žene upućujemo na dijagnostiku i lečenje“, objašnjava ona.
Kada je reč o vakcinaciji, obuhvat je i dalje nizak, ali postoje pozitivni primeri iz sveta. „Kod nas je obuhvat i dalje ispod 10%, vakcinisano je nešto više od 50.000 dece. To je mali broj, ali treba raditi na tome da bude veći, kako bismo dostigli primere Australije i skandinavskih zemalja, gde je rak grlića materice gotovo iskorenjen“, naglašava Đokić.
U svetlu svih ovih informacija, postaje jasno da je edukacija i informisanost ključno oružje u borbi protiv raka grlića materice. Uz sistematske preglede, vakcinaciju i pravovremeno otkrivanje infekcija, Srbija može smanjiti broj obolelih i umrlih, te se pridružiti zemljama sa niskim stopama obolevanja od ovog maligniteta. Promene u svesti, kao i aktivna uloga žena u svom zdravlju, mogu doneti značajne rezultate u borbi protiv ove bolesti.
