Pred Specijalnim sudom u Beogradu okončan je postupak protiv petorice optuženih za učešće u ubistvu Zorana Uskokovića, poznatijeg kao Mali Skole, koje se dogodilo 29. januara 2021. godine u Rakovici. Ova tragična situacija privukla je veliku pažnju javnosti, s obzirom na zloslutnu pozadinu i veze koje je Uskoković imao sa organizovanim kriminalom. Prvostepena presuda će biti saopštena 7. jula, a do tada su odbrana i tužilaštvo izneli svoje argumente.
U ovom slučaju, branioci optuženih, među kojima su Nikola Živanović, Miloš Krstić, Alekse Dimitrov, Vladimir Babić i Aleksandar Nikolić, tražili su oslobađajuće presude. Nasuprot tome, zamenik tužioca je predložio da se optuženi osude na zatvorske kazne, pri čemu su Živanović i Krstić suočeni sa mogućnošću doživotnog zatvora. Optužnica, koja je predstavljena sudu, identifikuje Živanovića kao organizatora ubistva, dok je Krstić označen kao direktni izvršilac.
Zoran Uskoković, zvani Mali Skole, bio je sin Zorana Uskokovića, koji je ubijen 2000. godine na Vidikovcu, a čije ime se takođe povezivalo sa ubistvom poznatog vođe kriminalne grupe, Željka Ražnatovića Arkana. Ova složena veza sa svetom organizovanog kriminala dodatno komplikuje situaciju, jer se iza svakog ubistva često kriju motivi i sukobi koji sežu duboko u prošlost.
Branioci su se posebno osvrnuli na dokaze izvedene tokom suđenja, ističući da oni ne potvrđuju navode iz optužnice. Tamara Lakčević, branilac Dimitrova, Krstića i Živanovića, izjavila je da komunikacija preko kriptovane aplikacije „Skaj“ ne može biti korišćena kao validan dokaz. Ona je naglasila da jedini materijalni dokazi koji su predstavljeni ukazuju na to da je Uskoković ubijen sa dva metka — jedan u glavu i jedan u vrat.
Advokat Marko Janković, koji zastupa Babića i Nikolića, takođe je detaljno obrazložio razloge zbog kojih materijal sa aplikacije „Skaj“ ne može biti korišćen kao dokaz u ovom predmetu, naglašavajući da to nije u skladu sa našim Ustavom i zakonima. Prema optužnici, Živanović je planirao ubistvo zbog sumnje da je Mali Skole bio umešan u prethodne napade na njega, uključujući bacanje bombe i zolje na njegov lokal.
U optužnici se navodi da se Krstić, po nalogu Živanovića, maskirao silikonskom maskom starijeg muškarca kako bi stvorio iluziju da mu ne preti opasnost. Približavajući se Uskokoviću, ispalio je dva metka, što je dovelo do tragedije koja je šokirala lokalnu zajednicu. Dimitrov, Babić i Nikolić terete se da su, po nalogu Živanovića, obezbedili oružje i sakrivali tragove nakon izvršenog krivičnog dela, koristeći skaj-aplikaciju za međusobnu komunikaciju.
Ova situacija ponovo postavlja pitanja o stanju pravde u Srbiji i o tome kako se bave slučajevima organizovanog kriminala. Sa svakim novim suđenjem, kao što je ovo, javnost postaje sve više svesna kompleksnosti pravnog sistema i izazova sa kojima se suočavaju vlasti u borbi protiv kriminala. Dok se čeka presuda, mnogi se pitaju kakve će posledice imati ova presuda na dalje delovanje organizovanog kriminala u Srbiji i kakav će uticaj imati na društvo u celini.
Očekivanja od presude su velika, kako za porodicu žrtve, tako i za optužene. Svaki ishod ovog suđenja ima potencijal da oblikuje budućnost mnogih, a posebno u svetu gde su veze između kriminala i politike često isprepletene. Na kraju, pravda bi trebala da bude zadovoljena, ali pitanje ostaje: koliko je ona zaista moguća u ovakvim okolnostima?
