Srpska pravoslavna crkva danas obeležava dan posvećen Prepodobnom Simeonu Stolpniku Divnogorcu, značajnoj ličnosti u hrišćanskoj tradiciji. Simeon je rođen 522. godine u Antiohiji, u vreme cara Justina Starijega. Njegov otac je poginuo u zemljotresu, nakon čega je mali Simeon ostao sa majkom Martom. Ova tragična sudbina ga je od malih nogu usmerila ka duhovnom životu.
Već u svojoj šestoj godini, Simeon se udaljava u pustinju kako bi se posvetio duhovnom vođstvu pod rukovodstvom duhovnika Jovana. Ovaj period u njegovom životu bio je obeležen velikim postom i molitvenim podvigom, što je izazvalo udivljenje među onima koji su ga posmatrali. Njegova posvećenost i duhovna disciplina postali su primer mnogima, a Simeon je pretrpeo strašna iskušenja demonska. Ipak, primio je od Gospoda i Njegovih anđela veliku utehu i blagodat, što se može pročitati u žitijama.
Simeonova ljubav prema veri dodatno se rasplamsala kada mu se Gospod Hristos javio u vidu krasnoga dečka. Ova mistična iskustva dodatno su osnažila njegovu duhovnu praksu. Mnoge godine je proveo na stolpu, moleći se Bogu i pevajući psalme, što je postalo simbol njegove duhovne borbe i posvećenosti.
Po uputstvu Božjem, Simeon se povukao na goru prozvanu Divnom. U skladu sa imenom ove gore, i sam Simeon je dobio naziv Divnogorac. Njegova ljubav prema Bogu donela mu je retku blagodat, koja mu je omogućila da isceljuje bolesti, ukroćava zveri, prozire u daleke krajeve sveta i u srca ljudi. Njegov duhovni život bio je obeležen mnogim čudesnim događajima, kao što su razgovori s angelima, proricanje budućnosti i sposobnost da preživi bez sna i hrane, primajući hranu iz ruku anđela.
Simeon se upokojio 596. godine, ostavljajući za sobom bogato nasleđe duhovnosti i primere kako živeti život posvećen Bogu. Njegov život i dela i dalje inspirišu verne širom sveta, a kroz molitve i sećanja na njega, mnogi pronalaze utehu i snagu za suočavanje sa svakodnevnim izazovima.
U ovom kontekstu, protojerej-stavrofor profesor dr Vladimir Stupar ističe važnost ljubavi prema drugima i pomoliti se za njih. Prema njegovim rečima, „jedini pravedni sudija jeste Bog“. On naglašava da, ako volimo sebe i služimo sebi, ne možemo služiti Bogu, što dovodi do stradanja i padova u životu. Ove misli reflektuju osnovne principe hrišćanske etike i duhovnosti koje je Simeon svojim životom oživotvorio.
Simeonov život je bio ispunjen iskušenjima i mukama, gonjen iz jednog mesta u drugo, ali je kroz sve to ostao veran svojoj veri i duhovnom pozivu. Njegova posvećenost Bogu i duhovni podvizi postavili su ga kao uzor mnogima koji teže duhovnom rastu i razvoju.
U svetlu ovih događaja, Srpska pravoslavna crkva danas poziva vernike da se prisete Simeonovog nasleđa i da se ugledaju na njegovu predanost i ljubav prema Bogu. Obeležavanje dana posvećenog Prepodobnom Simeonu Stolpniku Divnogorcu predstavlja priliku da se razmotre vrednosti duhovnog života i značaj molitve u svakodnevnom postojanju. U svetu punom izazova, Simeonova priča ostaje svetionik nade i inspiracije za sve one koji traže dublje značenje i svrhu svog života kroz veru.
