U Srbiji je tokom prva tri meseca ove godine otkriveno ukupno 2.361 komad falsifikovanih novčanica, prema podacima koje je objavila Narodna banka Srbije. Od ovog broja, 450 komada su domaće novčanice – dinari, dok je najveći deo, čak 1.911 komada, strane valute. Ovi podaci ukazuju na sve prisutniji problem falsifikovanja novca u zemlji.
Među otkrivenim falsifikatima, najzastupljenije su novčanice evra, koje čine 1.597 komada, što predstavlja 67,64% svih falsifikata. Na drugom mestu su dinari sa 450 komada, što čini 19,06%, dok američki dolari čine 314 komada ili 13,30% ukupnog broja falsifikata. Ovi statistički podaci ukazuju na to da je evro najčešće falsifikovana valuta u Srbiji, što se može povezati sa njegovom širokom upotrebom u svakodnevnim transakcijama.
Kada se analizira struktura falsifikovanih dinara, primećuje se da su novčanice apoena od 2.000 dinara najčešće krivotvorene. Ove novčanice čine čak 84,44% svih falsifikovanih dinara. Slede novčanice od 1.000 dinara sa udelom od 6,67%, dok novčanice od 500 dinara čine 5,33% falsifikata. Ovi podaci ukazuju na to da se krivotvoritelji najčešće fokusiraju na najvrednije novčanice, verovatno zbog toga što su one najlakše za transakciju i obavljanje svakodnevnih kupovina.
Falsifikovanje novčanica predstavlja ozbiljan problem za ekonomiju, jer može dovesti do gubitaka za prodavce i banke, ali i do gubitka poverenja potrošača u novčani sistem. Takođe, postoji i rizik od krivične odgovornosti za one koji se nađu u posedu falsifikovanih novčanica, čak i ako nisu svesni da su ih primili.
Narodna banka Srbije redovno sprovodi akcije kako bi podigla svest građana o opasnostima od falsifikovanja novca. U okviru ovih akcija, banke i druge finansijske institucije obučavaju svoje zaposlene da prepoznaju falsifikate, dok se građanima pružaju informacije o tome kako da zaštite sebe od takvih prevara. U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su mnoge moderne novčanice opremljene sigurnosnim karakteristikama koje otežavaju falsifikovanje.
Pored edukacije, važno je i da građani budu oprezni prilikom prihvatanja novčanica, posebno u situacijama kada se radi o velikim iznosima ili nepoznatim trgovcima. Preporučuje se da se novčanice pregledaju na osnovu taktilnih karakteristika, kao što su osećaj na dodir, kao i vizuelnih karakteristika, poput vodenih žigova i sigurnosnih konaca.
U skladu sa globalnim trendovima, borba protiv falsifikovanja novca postaje sve važnija, a mnoge zemlje ulažu značajne napore u unapređenje sigurnosnih karakteristika svojih valuta. U tom smislu, Srbija takođe treba da nastavi da prati savremene metode zaštite novčanica i primenjuje najbolje prakse kako bi se smanjila pojava falsifikovanja.
U zaključku, podaci o falsifikovanim novčanicama u Srbiji ukazuju na potrebu za većim angažovanjem svih društvenih aktera, uključujući državne institucije, banke i građane, kako bi se ovaj problem efikasno rešio. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti sigurnije okruženje za sve učesnike u ekonomiji i smanjiti rizik od finansijskih prevara.
