Na komemorativnom skupu u Pozorištu na Terazijama, kolege, prijatelji i poštovaoci oprostili su se od Mihaila Miše Vukobratovića, dugogodišnjeg reditelja i upravnika ovog pozorišta u tri mandata. Miša je bio ključna figura u vođenju muzičkog teatra, posebno tokom njegovih najtežih vremena, kada je suočen sa brojnim izazovima tokom obnove i izgradnje pozorišta.
V.d. upravnika Rade Marjanović istakao je da je Miša bio izuzetno uspešan u filmskoj, pozorišnoj i televizijskoj profesiji, postavljajući standarde za to vreme. On je naglasio koliko je važan bio Vukobratović za Pozorište na Terazijama, koje je dva puta „rođeno“ — prvi put kada je osnovano, a drugi put kada je Mihailo, na početku obnovljenog pozorišta 2005. godine, vratio na sadašnju adresu i profilisao ga kao muzičko pozorište.
Marjanović je podelio i anegdotu o tome kako je pozvao Vukobratovića da ponovo postavi kultnu predstavu „Priča o konju“, koja je za njega bila dirljiva, jer je Miša prihvatio poziv s radošću i željom da se vrati u svet pozorišta. Radili su na projektu dva meseca, birajući saradnike i praveći podelu, ali su nažalost primili tragičnu vest u trenutku kada su planirali objavu.
Umetnički direktor Željko Javanović naglasio je da će Mihailo ostati zapamćen po izgradnji i obnovi Pozorišta na Terazijama. On je došao s idejom kako da sačuva teatar i uneo je odrednicu u statut da se izvode mjuzikli i muzičke predstave, prepoznajući vizionarski pravac u kojem treba ići. Dovođenjem svetskih imena, kao što je Čet Voker, uveo je principe rada koji su u skladu s onima na Brodveju i Vest Endu.
Gorica Mojović, nekadašnja sekretarka za kulturu Grada Beograda, podsetila je na dvadesetogodišnjicu otvaranja obnovljenog Pozorišta na Terazijama. Ona je naglasila koliko se ova institucija namučila i kako su zahvaljujući Miši ostvareni značajni zahtevi poput prostora za baletsku salu, hor i orkestar. Pre rekonstrukcije, pozorište je imalo oko tri hiljade kvadrata, dok je nakon obnove imalo pet hiljada, što se značajno može pripisati Vukobratovićevim zahtevima.
Glumac Žarko Stepanov podelio je svoja sećanja na Mišu, naglašavajući da mu je pružio priliku da dobije svoju prvu glavnu ulogu u mjuziklu „Briljantin“. Ovaj trenutak je promenio njegov život, a Miša je bio tiha snaga koja je znala prepoznati talenat i pružiti šansu. Stepanov je opisao Mišu kao osobu koja je imala dušu, čije će delo živeti zauvek.
Koleginica Mina Lazarević podsetila je da je Pozorište na Terazijama više puta bilo pred zatvaranjem, ali je Vukobratović uvek znao kako da pomogne umetnicima. Njegova sposobnost da razume potrebe pozorišta i ansambla bila je ključna, a umetnici su znali da će im uvek izaći u susret.
Reditelj Jug Radivojević rekao je da je teško razumeti ovako tragičan odlazak Mihe, ali da je utešna koincidencija da su mnogi veliki umetnici odlazili na sličan način. On je opisao Mišu kao vedrog, odgovornog i marljivog čoveka, od koga se moglo mnogo naučiti o ljubavi prema pozorištu.
Na kraju komemoracije, ljudi iz tehnike su na svoj način oprostili se od Vukobratovića spuštajući mašineriju koju je on pokrenuo na scenu, šaljući mu ljubav i zahvalnost za sve što je učinio za Pozorište na Terazijama. Njegove „mašine“ nikada neće stati, ostavljajući trajnu zaostavštinu u svetu pozorišta.
