U izdvojenom odeljenju Osnovne škole „Boško Buha“ iz Ivanja, u selu Sopotnica kod Prijepolja, školsko zvono još uvek se čuje zahvaljujući jednoj učenici — Eleni Kamberović. Ova devojčica, učenica trećeg razreda, trenutno je jedini đak u školi, a od naredne školske godine društvo će joj praviti i Milica Ljujić, koja polazi u prvi razred. Iako sama u klupi, Elena kaže da voli školu i da joj nije teško.
„Omiljeni časovi su mi matematika, a učiteljica nije stroga. Posvećuje se meni i lepo je“, kaže Elena za RINU, radujući se i novom igralištu koje se gradi pored škole.
Njena učiteljica Marija Topalović Stanić ističe da rad sa jednim učenikom ima i prednosti i nedostatke. „Sve vreme mogu da posvetim samo njoj, što je velika prednost. Sa druge strane, nedostatak je druženje sa većim brojem dece, što se najviše odražava na socijalizaciju i grupne oblike rada“, objašnjava učiteljica.
Učiteljica podseća da su uslovi u školi do nedavno bili veoma loši, ali da je objekat zahvaljujući lokalnoj samoupravi i rukovodstvu škole renoviran pre nekoliko meseci. „Sada su uslovi apsolutno zadovoljavajući. Imamo internet, laptop za rad, a očekujemo i dodatno opremanje učionice“, kaže Topalović Stanić.
Poseban značaj za učenike, ali i meštane, ima izgradnja sportskog terena neposredno pored škole i planinarskog doma. Prema rečima Milice Ćuković, šefice kabineta predsednika opštine Prijepolje, radovi se realizuju u okviru projekta tekućeg održavanja mini sportskog terena u Sopotnici. „Radovi obuhvataju ugradnju asfalta na površini od oko 800 kvadratnih metara. Ukupna vrednost radova iznosi nešto manje od 3,2 miliona dinara, od čega je Ministarstvo zaštite životne sredine opredelilo tri miliona, dok preostali iznos finansira Opština Prijepolje“, navela je Ćuković.
Nakon završetka radova, prostor će dobiti mini sportski teren sa koševima za košarku, mrežom za odbojku i golovima za mali fudbal. Sopotnica, poznata po vodopadima i prirodnim lepotama, poslednjih godina sve više privlači turiste. Meštanin Branko Ljujić, koji se bavi turizmom, kaže da gosti dolaze iz cele Srbije i inostranstva. „Ljudi dolaze sa svih strana, obilaze vodopade i prirodu. Imamo uslove za život i bavljenje turizmom, ali nam je još najvažnije da se završi deo puta ka vodopadima, jer turisti teško prilaze automobilima“, ističe Ljujić.
Put od Ivanja do Sopotnice već je asfaltiran zahvaljujući državnim ulaganjima, a meštani veruju da će nastavak infrastrukturnih radova doprineti ostanku ljudi na selu i razvoju turizma. I dok mnoga seoska odeljenja širom Srbije stavljaju katanac na vrata, škola u Sopotnici još živi. Čuvaju je jedna devojčica, njena učiteljica i vera meštana da selo ima budućnost.
Uprkos izazovima sa kojima se suočavaju mala seoska odeljenja, Sopotnica pokazuje kako se uz zajednički trud i podršku može očuvati obrazovanje. Elena Kamberović predstavlja simbol nade i otpornosti, dok njena učiteljica Marija Topalović Stanić nastavlja da ulaže napore da pruži kvalitetno obrazovanje i podršku jedinom učeniku. U isto vreme, lokalna zajednica se aktivno angažuje na razvoju infrastrukture i turističkih kapaciteta, stvarajući tako pozitivno okruženje za život i rad.
Sopotnica je primer kako se mala mesta i uprkos svim preprekama mogu razvijati i prosperirati. U tom duhu, meštani se nadaju da će njihova deca ostati u selu, čime će se obezbediti budućnost ove zajednice. Ova priča o Eleni i njenoj školi osvetljava važnost obrazovanja i zajedništva, podstičući nas da razmišljamo o ulozi koju svi možemo igrati u očuvanju naših zajednica.
